Skip to Content

More reviews by artbetting.net
BIG Them
archive

Daily Archives: 17. January 2015.

post

7. VOJVODINO MOJA MILA ZAR’ TE NIJE SRAM – četvrti deo

„Informacija“ koju je „ošminkana vlada“ plasirala putem medija, kroz usta „zavoda za zapošljavanje“ glasi: „U Vovjodini je u odnosu na protekli period upošljeno petnaest hiljada radnika više u odnosu na prošlu godinu“. (Nećemo ovde , sada, da pričamo o nepotizmu i/ili, daleko bilo o „partijskom zapošljavanju“ – TOGA VIŠE NEMA KOD NAS, ŠTO je izmislila i sprovodila žuta dosmanlijska vlast.

Činjenice govore u prilog „informaciji“ POLITČKOG MARKETINGA OVOGA ŠTO SE PLAŠI DA DA OSTAVKU , da je jedna od hiljadu „plasiranih“ da u Voojvodini „teče med i mleko“ ,

Nekome će zasmetati ovaj podatak iz razloga: što se gladna „radnička klasa“ koja se nalazi na evidenciji BRIŠE SA SPISKA ako se NE JAVI U ODREDJENI DAN. „Insajder“ ima informaciju da se „tim i takvim“ NEODGOVORNIM, „što traže ’lebac preko pogače“ i „traže po’so a mole Boga da ga NENADJU“, „stručni kreativni timovi zavoda, koji su kadrovi „šifrovanog diletanta i šarlatana“, „što kuvarima i konobarima drže predavanja o SWOT matrici/analizi poslovanja, „da bi im na „kraju trodnevnog tečaja“ , ovaj što ima „fobiju progona“ u liku Bojana Pajtića, dodelio „povratna sredstva“ od „blizu“ dvesta hiljada dinara za „pokretanje sopstvenog biznisa“ NA GODINU DANA UZ GREJS PERIOD , dok njegova mesečna apanaža prelazi taj iznos dva tri puta – SAMO KADA BUDU PRORADILE INSTITUCIJE SISTEMA DRŽAVE SRBIJE NA TERITORIJI VOJVODINE, gore pomenuti G. što ima „fobiju“ će uz „pajtaše“ iza rešetaka.

U ovih petaestak hiljada se nalazi i veliki broj onih „koji su „napustili ovaj sveti“, laka im bila zemlja uz ONE , što ih je MUKA NATERALA (ČITAJ: dosmanlijska žuta krištomanska nakaradna separatna dozirana demokratija ZAPOŠLJAVANJA) DA VADE POTVRDE I DOKUMENTA DA NISU OSUDJIVANI I KAŽNJAVANI – „pa put pod noge“- „trbuhom za kruhom“. Insajder mi javlja kako je jedna majka upisala „kurs za kompjutere“ kako bi mogla da „vidi decu preko skajpa“, jer nemaju validne papire da dodju u Srbiju – POBEGLA DECA JOŠ ZA VREME TADIJE JADIJE KOJI JE, TO JE ŽIVA ISTINA, ISPUNIO OBEĆANJE IZ KAMPANJE „DA ĆE ZAPOSLITI 500.000 MLADIH“ – ZAPOSLILA SE NAŠA DECA ALI U EU I S.A.D!

Uz gore pomenutu INFORMACIJU, insajder mi ukazuje na činjenicu STATUS QUO od 2012. godine, od kako je NAROD, ŽELJAN I GLADAN PROSPERITETNE DEMOKRATSKE BUDUĆNOSTI, dao poverenje odnosno GLAS NAPREDNJACIMA, na čelu sa Vučićem.

Ovde mala digresija, autora. Primedbe koje sam dobio na PROŠLI BROJ od prijatelja mejlom (koji su iznenadjeni) na moje PONAŠANJE I ODBRANu LIKA I DELA G. PREMIJERA VUČIĆA: Gospodo, kritičari kritike kritizerstva, radi ODBRANE DOSADAŠNJE DOSMANLIJSKE KRIŠTOMANSKE SEPARATNE ŽUTE DEMOKRATIJE LOPINA, KOJI SU za VREME VLADAVINE NJIHOVE „demokratske pogubne (straho) vlade, ostavile u „amanet“ od 1996 do 2012. godine:

  • Uvodjenjem „nametnute“ spoljnotrgovinske liberalizacije POTPUNO UNIŠTILI DOMAĆU PROIZVODNJU I samo PO OSNOVU NEOBRAČUNAVANJA CARINA SRBIJA JE IZGUBILA – ZBOG ŠIFROVANOG MLADJANOG DILETANTA I ŠARLATANA silne MILIJARDE EVRA! G. Vučiću : TAJ MLADJANI JE JOŠ NA SLOBODI!?

  • ZA VREME NEOLIBERALNOG KONCEPTA DOSMANLIJSKE VLASTI IZBRŠENA JE VELIKA (RAS)PRODAJA , MAFIJAŠKO-BANDITSKA PRIVATIZACIJA, kako kaže profesor Ranković „SVE JE PRODATO BUDZAŠTO ŠTO JE BILO ZDRAVO“ (RAZNORAZNI VLAHOVIĆI SU (pod patronatom amera) U MILOSTI I JOŠ SU NA SLOBODI?!

  • MLADJANO KRIŠTOMANSKA DILETANTSKA I ŠARLATANSKA TENDENCIOZNA EKONOMIJA UNIŠTAVANJA PRIVREDE IŠLA JE PREKO UNIŠTAVANJA BANAKARSKOG SISTEMA DRŽAVE SRBIJE – Gospodine Vučiću POKAŽITE MI DRŽAVU IZ KOJE SU“STRANE“ BANKE USPELE DA IZVUKU SILNE MILIJARDE EVRA PLUS PROFIT /DOBIT, (UZ SILNO „ PRANJE“ KAPITALA OD KRIMINALA I UBACIVANJA U REDOVNE TOKOVE“) KOJU SU OSTVARILE – dok je PRIVREDA DRŽAVE SRBIJE sa GUBITKOM PRIVREDNOG RASTA – KAKVA BI TO BILA FINANSIJSKA INJEKCIJA PRIVREDI SRBIJE! /Iz mog rada „Politička ekonomija Srbije“ možete videti i primere „pranja“ preko „menjačnica“/

  • ZA VREME SVOJE VLADAVINE OD 1996 DO 2012. GODINE DOSMANLIJE žute separatne interesne demokratije, SU NAPRAVILE VEĆU ŠTETU NARODU I/ILI NARODIMA KOJI ŽIVE NA TERITORIJI DRŽAVE SRBIJE, NEGO ZLIKOVAC SRB(P)SKOG NARODA ZLOBOMIR I NATA SVOJIM „MILOSRDNIM I HUMANIM ANDJELOM“ U BOMBARDOVANJU SRBIJE.

  • Gospodine Vučiću, POLITIČKI OLOŠ I KRIMINALCI (TAJKUNČIĆI ) SU JOŠ NA VLASTI.

  • G. Premijeru VI STE NA POTEZU…

ZBOG SVEGA OVOGA SAM PODRŽAO NASTOJANJA G. PREMIJERA Vučića jer se PRVI DRZNUO da STANE LOPOVLUKU I KRIMINALU NA REP – UZ OVAKVU OPSTRUKCIJU INSTITUCIJA SISTEMA u KOJIMA SU DUBOKO UŠANČENE DOSMANLIJE i BRANE SVOJE POZICIJE , MISLIM DA JE POTREBNO PODRŽATI nastojanja Premijera , kako su i pokazali VREDNI I POŠTENI GRADJANI LUČANA I MIONICE – ONI SU KAO I JA DALI GLAS BORBI PROTIV DOSMANLIJSKE ŽUTE KRIŠTOMANSKE INTERESNE DEMOKRATIJE – ŽELE DEMOKRATIJU BEZ LOPOVLUKA.

NADAM SE DA STE RAZUMELI – NIJE TEŠKO, razumeti , samo ako imate malo POŠTENJA u SEBI.

No, da se vratimo, na TEMU: u Vojvodini JOŠ SU DOSMANLIJE JAKE, „žare i pale“ ODNOSNO RADE ŠTA IM JE VOLJA! „Sisaju krv narodu“ Vojvodine, ALI NEĆE JOŠ DUGO.

U Novom Sadu , dosmanlije su DOZVOLILE ROTŠILDSKI GAMBIT, pored NENAMENSKOG TROŠENJA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, „PRANJE“ kapitala uz pomoć EBRD-a(Evropska banka za obnovu i razvoj) i USAID (agencija Sjedinjenih država za (korupciju pored ebrd-a) medjunarodni razvoj! (TREBA PREISPITATI KO SU OD 1996. GODINE DO DANAS OD POLITIČARA I TAJKUNA U UPRAVNOM ODBORU, viceguverneri i guverneri, kao i KO JE I KOLIKO NOVACA UZEO KROZ KREDITE ILI PRELIVANJA BUDŽETSKIH SREDSTAVA GRADJANA SRBIJE, POSEBNO VOJVODINE! – NARAVNO, KO JE SVE TO OMOGUĆIO?! Kako kaže Rom: „da znam koj’ je kriv, mamu im …o’ma bi pajtu i pajtaše ćorkiro“.

Insajder nam ukazuje na podatak da su ove dve KUĆE „ZA OBNOVU I RAZVOJ“ ZAJEDNIČKI OSNOVALE „Opportunity(prilika po ingliš) banku a.d. u Novom Sadu .

EBRD kontroliše, „nameće“ dužničko ropstvo: Vojvodjansku banku (dala je kredit od 100 miliona evra, 30 miliona evra je dala ProCredit banci u Srbiji, putem (nepotrebne) dokapitalizacije Komercijalne banke, KUPILA je u visini od 120 miliona evra(2009) akcija i NA TAJ NAČIN POSTALA NAJVEĆI POJEDINAČNI AKCIONAR, „namensko“ –nenamenski krediti raznoraznim „grouop“ sistemima (pobednika ili šećerka) SVE ZA RAD PRLJANJA I DEVASTIRANJA (POLJO)PRIVREDE NE SAMO VOJVODINE, nego DRŽAVE SRBIJE.

Ova „Prilika“ banka u Novom Sadu je jedna od „ćerki“ od 28 predstavništava koliko ih ima u skoro isto toliko zemalja, koja neprimetno deluje pod okriljem NEVLADINE ORGANIZACIJE, koja je osnovana 1971. godine koja ima katoličku podlogu.

Kod nas je počela da radi od 2007. godine kada je dobila LICENCU OD NBS-A (iz statusa štedionice prešla u status banke, uz dokapitalizaciju od 5 miliona evra). Nenamensko-namensko davanje kredita treba PROVERITI ALI TO ĆE MOĆI SAMO U VOJVODINI KADA BUDU PRORADILE INSTITUCIJE SISTEMA DRŽAVE SRBIJE.

Ništa nije NOVO , ako Vam se da PODATAK DA USAID IMA blisku saradnju sa CIA (Centralna obaveštajna agencija). Pogledajte samo spisak KOGA OVA ORGANIZACIJA FINANSIRA U SRBIJI – po tvrdnjama USAID-a troše godišnje u Srbiji (ko zna koliko) ali, kažu preko 700 miliona dolara!

Da li se sećate velikog broja , iz Zlobomirovog vremena, „malih fondova“ od desetak i/ili dvadesetak miliona dolara, koji su služili za hitne nabavke (preko Kipra) koje je mladjani diletant i šarlatan „uspeo“ da „prebaci“ u „normalne tokove“?! Takav finansijski kostur „egzistira“ i danas uz „šticovanje“ deviznog kursa.

Vojvodino, vreme je da prorade INSTITUCIJE SISTEMA DRŽAVE SRBIJE.

stanlio-olio

post

6. VESTI IZ GRADA KOJI SE NEKADA NIJE ZVAO „ŠARENA KRAVA“

baner7so100x590

Kako me insajder obaveštava na području ZB okruga zaplenjeno je (tri do šest kolograma marihuane). S obzirom da niko nije „video“ tu zaplenjenu količinu, nije ni bitno da li je tri ili šest kilograma. Uspešno izvedena „akcija“ se desila u „informaciji“ koja „kruži gradom“ dok se“ mesto i vreme“ dogadjanja uspešno kriju. Da li je Gospodin Načelnik „upoznat“ sa „šest“ PROPALIH RACIJA na mesta gde se možete snabdeti opijatima u rasponu cena od deset do pedeset evra, u zavisnosti šta konzumirate, da li joint, hašiš i/ili kokain ili neku sintetičku drogu(ekstazi ili „plavog slona“, nije ni bitno – važno je da se „nešto radi“ .

Druga „informacija“ insajdera glasi: Neko je bio pametan i postavio je na Staparskom putu (najfrekventnija ulica u gradu, gde sama frekvencija diktira uslove saobraćaja ) kamere da snima „nesavesne gradjane“ kako voze iznad 56 kilometara na sat koliko je dozvoljena brzina, dok sa druge strane NIJE BITNO što u produžetku ulice Sonja Marinković , gde ima četiri škole (učiteljska, medicinska, Sveti Sava i OŠ „Avram Mrazović) vozači se manijače u takmičenju gde će koji pre da zauzme parking mesto. Posebno je interesantno videti zabrinute vozače kako se ljute što im deca, pešaci, onemogućavaju brže kretanje. Ko vaspitava tu (nekulturnu) decu da izlaze na ulicu za vreme dolaska i odlaska iz škole ili , daleko bilo, kada za vreme odmora hoće malo da prošetaju – šta ima da se šetaju za vreme pohadjanja škole, zar ne?!

Daleke 2005. godine moja malenkost je PREDLOŽILA (PROJEKTE :pored centra za reciklažu(od plastike, stakla, novina , gume, kompjutera i televizora do bele tehnike) , olimpijskog sela za mlade na obalama Dunava i NAPRAVILA FINANSIJSKU KONSTRUKCIJU UREDJENJA pešačkih staza i travnatih površina na Staparskom putu, koji (posebno u jesen i zimu od autobuske do samoposluge) je RUGLO GRADA OD PRLJAVŠTINE (smeća) do pešačkih i travnatih staza kojima ne možete da se krećete od vode,lišća i blata (radi rezervisanja budžetskih sredstava) i da se ulica, gore pomenuta, pored Paviljijona ZATVORI iz bezbedonosnih razloga (zbog dece) i pretvori u „pešačku zonu“. Elem, tadašnja dosmanlijska krištomanska interesna žuta separatna grupa je „ukalkulisala“ svoje angažovanje u realizaciji tog predloga i „delimično“ sprovela „rekonstrukciju“, toliko „USPEŠNO“ da KADA BUDU PRORADILE INSTITUCIJE SISTEMA DRŽAVE SRBIJE, odnosno kada zaživi pravna država Srbija, SVI AKTERI DOSMANLIJSKE VLASTI, sa lokala a i šire, ĆE SE NAĆI IZA REŠETAKA.

„Insajder“ nam donosi još jednu informaciju iz grada koji se nekada nije zvao „Šarena krava“. U režiji „žute opcije“ iz vojvodjanske Atine, nam dolazi još jedna lakrdija u stilu „jaću tebe serdare a ti mene vojvodo“, devalviranja i devastiranja vrednosnih postulata od dolaska dosmanlijske vlasti 1996. godine u grad koji senekada nije zvao „Šarena krava“. Elem, podeljena su „priznanja“ i „nagrade“, koja je dalekih godina bila prestižna i imala svoju vrednost: „priznanje KAPETAN MIŠA ANASTASIJEVIĆ“.

U Gospodinu koji se nalazi na funkciji „tri meseca“, akteri komisije su prepoznali „razvojni potencijal“. Najboljoj kompaniji su dodelili nagradu verovatno iz razloga što je najkonjukturniji proizvod, sladoled, na Balkanu, koji je dolazio iz grada, koji se nekada nije zvao „Šarena krava“, IZBACILA IZ PROIZVODNOG PROGRAMA. Za SLEDEĆU GODINU PREDLAŽEMO FIRME KOJE SU IZBUGILE SVOJE PROIZVODNE KONJUKTURNE PROGRAME I HRANILE PREKO TRI HILJADE, danas, gladnih i obespravljenih radnika, zbog dosmanlijske krištomanske lopovske privatizacije, FABRIKU AKUMULATORA i/ili CRVENA ZVEZDA i/ili FABRIKA dostavnih vozila „ZASTAVA“ I/ILI…

Nagrada za „razvoj u obrazovanju“ ide u ruke školici koje se sami učenici stide da kažu da je pohadjaju.

Što se tiče „pregalaca“ za „negovanje kulturnog stvaralaštva“ KOJIMA KULTURNO LETO TRAJE PETNAESTAK DANA, svojom fragmentarnošću kao i svojom majstorskom egzekucijom, uz obazrivo držanje „brodvejske honorare“ na distanci od očiju javnosti (čitaj: marifetluka sa budžetskim sredstvima) , za svega nekoliko meseci su „zaposeli produhovljenu prodornost“ jer bez njih „ovi na vlasti nemaju kapaciteta da realizuju kulturu“ i „kulturnu baštinu Grada koji se nekada nije zvao „Šarena krava“.

Grad je prljav (prilazi i periferija plus obilaznica – bogu plakati) da ne može biti prljaviji ali „nagrada“ ide u prave ruke, možda baš zbog tog KAPACITETA KAKO NE TREBA ČISTITI GRAD.

Dodela nagrade za kvalitet otišla je na pravo mesto kako treba sa zadrškom kvalitetno malo plaćati radnike u isplatama kvalitetno kasniti od po više meseci i kvalitetno opstruirati obaveze prema zajednici i društvu.

Za unapredjenje bezbednosti u saobraćaju posebno se istakao i primio nagradu Gospodin iz Koluta koji sedi u fotelji Načelnika. Možda u njemu čuče skriveni talenti koje još „kamera“ nije zabeležila od „uslikavanja“ gradjana kao učesnika u saobraćaju.

Ne možemo se oteti „otisku“ da je u gradu koji se nekada nije zvao „Šarena krava“ „egzistira“ dečiji hor „Šareni vokali“. Verovatno je kum(a) , koja je dala to ime, bila u komatonoznoj etilisanosti i/ili nekom od jačih opijata, kada se u gradu MOŽE da bez ikakvog srama BACA POD TEPIH i KARIKIRA KULTURNA BAŠTINA Grada sa slavnom PROŠLOŠĆU u 140-o godišnjoj istoriji NAJSTARIJEG PEVAČKOG SRB(P)SKOG Društva u Evropi, koji su svojim nesebičnim radom, sedamdesetih i osamdesetih Katalin i Silvester, formirali na starim tradicijama DEČIJI HOR KOJI JE NOSIO SLAVNO IME „VOJISLAV VOJA Ilić“. U duhu dosmanlijskih iščašenih devalviranih vrednosnih postulata treba GRADU koji se nekada nije zvao „Šarena krava“ AFIRMISATI MUZIČKU KULTURU LAKIH TONOVA i nota, PORED kojih raznorazne pevaljke sa ibarske magistrale „IMAJU KVALITETNIJI I VIŠI NIVO INTERPRETACIJE“ (izvod iz citata stručnog žirija koji jebio formiran na interancionalnim FESTIVALIMA DEČIJI horova u Gradu koji se nekada nije zvao „Šarena krava“.

Možda bi „žiri“ (to je samo predlog predloga) (za sledeći put) MOGAO POSTHUMNO DA DODELI NAGRADU PORED LAZE KOSTIĆA i Isidori i Dučiću , koji su ISTO TAKO, KAO LAZA BILI PET GODINA U GRADU koji se nekada nije zvao „Šarena krava“ ili…

baner7so100x590

post

5. Србија: земља Белог Анђела (фреска из манастира Милешева)

Beli Andjeo.JPG so Милешево, манастир Светог Вознесења, код Пријепоља, на реци Милешевки, задужбина краља Владислава из 1234-35; у овај манастир пренео је краљ Владислав 1236. године, тело Светог Саве; у њему је такође сахрањен и краљ Владислав. Овде се 1377. године босански краљ Твртко прогласио за краља Србије. Црква има облик једнобродне грађевине са једним кубетом и певничким трансептима. Зидана је од камена и споља малтерисана. Портал је био обрађен у романском стилу, са каменим лавовима са стране, али је пропао. Када је доцније дозидана спољна припрата, отворен је зид између храма и унутарње припрате. Црква је очувана, али је доста преправљана. У њеној унутрашњости налази се један од најбољих живописа Рашке школе, из тринаестог века. На јужном зиду у цркви налази се лик краља Владислава а у северо-источном делу старе припрате ликови Немање и Светог Саве, као и краљева Првовенчаног, Радослава и Владислава.

** *

filesТребало би тупоглавце из НАТО-а на челу са Билом и Хилари Клинто(но)м провозати по земљи СРБИЈИ НА ЧАС ЕДУКАЦИЈЕ – да ВИДЕ ЗЕМЉУ И НАРОД који је имао КУЛТУРУ И ТРАДИЦИЈУ, као и БЕЛОГ АНЂЕЛА, док се С.А.Д нису још ни формирале и док су се по преријама америке шетали СЛОБОДНО ИНДИЈАНЦИ, НАД КОЈИМА СУ КАСНИЈЕ СПРОВЕЛИ ГЕНОЦИД.

mileseva2

post

СВЕТИ ЈОВАН ПРОРОК, ПРЕТЕЧА И КРСТИТЕЉ ГОСПОДЊИ

СВЕТИ ЈОВАН ПРОРОК, ПРЕТЕЧА И КРСТИТЕЉ ГОСПОДЊИ

Ивањ-дан, Сабор Св. Јована (Зимски Св. Јован) и Усековање

SvJovanPec350Свети Јован је био савременик Христов и његов рођак, по телу, јер је мајка Јованова бита тетка мајци Исусовој. Отац Јованов био је свештеник Захарије, а мајци његовој било је име Јелисавета.

Када се навршило време да се испуни реч анђела Гаврила да та Захарију, Јелисавета је заиста и родила сина. Боло је то 7. јула (24. јуна) и тај се дан празнује под именом Ивањ-дан. Када је , по тадашњем обичају, требало извршити обрезивање(у старо време код Јевреја вршено је осми дан по рођењу) и дати име детету, родбина поче наваљивати да се детету да очево име;

али најзад упиташе и оца, да чују да ли се и он слаже. Захарије, који је пре тога био онемео, узе једну таблицу и записа: „Нека му је име Јован!“, и чим је ово написао, језик му се развеза, те поче говорити. Захарије рече да ће то дете бити пророк , који ће ићи пред Богом и припремати му пут.

Још од ране младости Јован је желео усамљенички , пустињски живот. Зато, кад одрасте, одважи се и оде у пустињу , у пределе око доњег тока реке Јордан. Ту, у самоћи, сав се предао Боду и свом позиву.Живео је једноставно: хранио се акридима (бубама сличним скакавцима) и медом од дивљих пчела, а одевао се у хаљину од кострети, начињену од камиље длаке, преко које је опасивао кајишем. Високог раста, црне косе и браде, мршавог и препланулог лица од сунца, уливао је страх својом појавом.

Јован је почео отворено проповедати и говорити против људских мана и неваљалстава и позивати људе да се кају и поправљају. Колико је његов изглед био страшан, још страшније су биле његове речи, којима је шибао свако зло.

Када се Јован прочуо, почеше код њега долазити људи са свих страна, да га виде и чују његове беседе, а многи су долазили да га питају и траже савете. Тако га неки запиташе: „Шта треба да радимо па да задобијемо милост Божју?“, а он им одговори: „Ко има две хаљине, нека једну даде ономе ко нем а ни једну; а ако има доста хране, нека подели ономе ко нема ни мало“. Војнике је подучавао да не тиранишу, већ да штите народ, а научењаке оног времена, тзв. фарисеје и садукеје, који су се много поносили својом мудрошћу и господством, прекоревао је речима: „Бог се гњеви на вас! Покајте се и створите род добрих дела, а немојте се поносити само тиме што сте потомци Аврамови, јер вам кажем, да Бог може и од камена овог створити децу Аврамову. Погледајте! ено секира стоји код корена дрвета, и свако дрво које не рађа добра рода, одсећи ће се и у ватру бацити!“

`Многи су мислили да је Јован обећани Месија, а неки помислише да је он неки од старих пророка, који је из мртвих устао и оживео, па га упиташе: „Јеси ли ти Илија или који други пророк? “, а он одговори: „Нисам, ја сам глас који виче у пустињи“. Онима који га питаше: „Јеси ли ти Месија или другог да чекамо?“, Јован одговори: „Ја вас крштавам водом , али Онај што иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан да му одрешим кајиша са Његове обуће. Он ће вас крстити Духом светим и огњем.

Разврат римског друштва беше у то време достигао врхунац. Ирод Антипа, царски намесник Галилеје и Переје (области у Палестини) оде једном у госте своме брату Филипу, који је такође био царски намесник у другој области, и ту се заљуби у Филипову жену Иродијаду, своју снаху, и она у њега. Ирод отера своју жену, која је била кћи арапског цара Арете и узе за жену Иродијаду, која му доведе и своју кћер Саломију. Све је ово било још за живота Филипова.

Бранећи јавни морал, Јован почне протестовати и јавно изобличавати овакав поступак. Ирод најпре није смео напасти Јована, јер га је и сам поштовао, а плашио се и побуне народа, али ипак нареди да Јована ухвате и баце у тамницу, не би ли га уплашио па пустио. Међутим, Иродијада је Јована смртно мрзела и смишљала како да га убије.

Једном позва Ирод на прославу дана свог рођења све своје војводе и чиновнике и приреди велико славље. Вино се пило, песма се орила, а кад су се гости поднапили вина, одједном међу њих изађе витка и лепа Саломија, започе да игра и вештом игром доведе Ирода и његове госте у такво располо жење, да Ирод, раздраган до лудила, обећа да ће јој као награду дати шта год задражи, ма и пола царства и своје обећање заклетвом потврди. Девојка,развратница, не знајући шта би затражила, оде до своје мајке, а ова се досети да је згодан тренутак да се ослободи свог опасног непријатеља, и научи своју кћер да затражи Јованову главу на тањиру!

Када је Соломија рекла Ироду шта жели, он се трже и замисли, хтеде да одустане од датог обећања, али помисао да се царска реч, макар и овако лакомислена, не пориче, нареди да џелат оде у тамницу и посече Јована Крститеља. Џелат оде и предаде блудној девојци главу Претечину на тањиру, која је као драгоцени поклон предаде својој мајци.

Тако је завршио свој живот Јован Крститељ, на дан 29. августа (11. септембра., по новом календару), кога дана је одређен празник под именом Усековање, тј. Усечење главе Јована Крститеља.

Сабор Светог Јована је 20. јануара (7. јануара) зато што је , при крштењу Христовом, 19. јануара (6. јануара), после Бога Оца и Светог Духа, најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по крштењу и дан посвећује.

post

3. БОГОЈАВЉЕЊЕ – 19. јануар

Bogojavljenje

Код старих Јевреја постојао је обичај да нико не може бити учитељ – рабин, док не напуни тридесет година.

Према томе, када је Исусу1 било тридесет година, отпочео је он своје проповеди. И то време , већ се прочуо Јован Крститељ, који је припремао људе за долазак Месијин, и на обалама Јордана , у околини Витаваре, крстио оне који су се покајали. Једног дана, прве године свог јавног деловања, дође Исус код Јована да се крсти. Јован, иако га није познавао, Божјим откровењем познаде га и смерно му рече: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени“. Исус му рече да га не задржава, јер сваки од њих треба да испуни Божју правду. Јован га тада крсти, и док је Исус излазио из воде угледа Јован како се отворише небеса и Дух свети као голуб сиђе на Исуса, и чу глас: „Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи!“. Овај тренутак представља објављивање Богочовека и јавно увођење у спаситељску дужност.

* * *

У спомен овог догађаја, још од апостолских времена установљен је празник под именом Богојављење – грчки: Теофанија.

Празник се прославља 19. јануара (6. јануара), и тада се врше два водосвећења: једно уочи Богојављења у цркви, а друго на сам дан , кад се изађе на реку или другу текућу воду. Од освећене богојављенске водице, сви носе по мало кући, за освећивање и пиће. Ова водица се оставља и у цркви. Богојављенска водица назива се грчком речју агијазма и она се, у старија времена, давала болесницима који се нису могли причешћивати, ради освећења.

1 Анђео је заповедио Јосипу и Марији да му дају име Исус: име „Исус“ је јеврејско и значи “Спаситељ“, а „Христос“ је грчка реч, која значи помазани или освећени

post

РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО – ХРИСТОВО РОЂЕЊЕ – БОЖИЋ

Odigitrija Hilandarska, ikona iz prve hilandarske crkve Дуго су поједини побожни људи жељно очекивали кад ће се Спаситељ јавити, а тек када је дошло време да се остваре пророштва старозаветних пророка и да се испуни рачун пророка Данила, на 5508 година од стварања света, или 753. године од оснивања Рима, „посла Бог свог сина једнородног,који се родио од жене“, после девет месеци од Благовештења, у Јудеји, у облику човека.

У то доба владавина јудејска беше већ давно престала, а народ јеврејски је, после дугог робовања многим господарима, био под влашћу Римљана. Пред рођење Христово, римски император Август издаде заповест да се у римској царевини изврши попис становништва. Свако је морао ићи да се попише у оном месту одакле су му били преци. Пошто Марија беше од лозе цара давида, који је родом био из Витлејема, а такођке и њен страдалац Јосиф, они крену из Назарета Галилејског, где су живели, у Витлајему баш у време када је требало да се роди Исус Христос.

Уморни путници стигоше у Витлејем увече, а пошто је због своје сиротиње не могаше да нађу преноћиште, потражише склониште у једној пећини у околини Витлејема, у којој су пастири за време непогода склањали своја стада.

Те ноћи Дјева Марија, „опрости се свога бемена“ и роди Сина првенца и јединца, и повивши га у пелене, положи га у јасле. „У најбеднијем стањум у јаслама лежаше Онај, који сада седи на највишем престолу“. У ноћи када се родио Исус, у Витлејему и околини владала је дубока тишина; само буднии беху витлејемски пастири, код својих стада на испаши. У једном тренутку угледаше велику светлост и анђела који силажаху са неба. Пастире обузе страх, али анђео стаде међу њих и рече им: „Не бојте се, мене је бог послао да вам јавим велику радост, која ће бити свему народу. Овог часа родио се у Витлејему Богом обећани Спаситељ света, Христос. У пећини, код самог града, ви ћете наћи дете повијено, где лежи у јаслама.“

Пошто анђео ишчезе, пастири пуни радости похитају у пећинуи угледавши малог Исуса смерно му се поклонише. Затим испричаше Јосифу и Марији све што им је Бог открио и шта су од анђела чули, па одоше славећи и хвалећи Бога.

У исто то време, над земљом израелком појави се велика и сјајна звезда, која беше необична с тога што се није кретала од истока ка западу,као све звезде, већ се кретала према југу, а не беше на висини као остале звезде, већ у висини птичијег лета. Према ондашњем веровању, сваки човек имао је на небу своју звезду, која је онолико сјајна и велика, колико је угледан положај човека на земљи. Ова чудна звезда навела је на мисао три мудраца са далеког истока, из Персије, да се родио неки врло угледан човек, највероватније цар. Зато персијски мудраци кренуше по звезди да траже новорођеног цара да му се поклоне.

По предању, била су тројица мудраца: Гаспар, Валтазар и Мелхиор. Ови мудраци, управљајући се по кретању чудновате звезде, дуго су путовали и на том путу приспеше па и до Јерусалима. Овде им се звезда изгуби, па свратише у град, верујући да се родио цар Јудејски. Њихова раскошна одећа, назив мудраца као и место одакле су дошли узбуни све становнике Јерусалима, па глас о путницима дође и до ушију цара Ирода Идумејца, кога је глас о новорођеном јудејском цару јако уплашио. Бојећи се да му новорођени цар не преотем престо, он смисли да га убије док је још дете, али није знао где да га нађе. Зато он окупи све главаре, свештенике и учене људе, знајући да имају пророчке књиге, па их упита: „Где треба да се роди Христос“? „У Витлејему јудејском, тако је рекао пророк Михеј“, одговорише му они. Затим Ирод тајно позва три мудраца у двор и замоли их, кад нађу дете, да се врате к њему и кажу му где је да би и он отишао да му се поклони.

Мудраци пођоше још исто вече, и чим изађоше из Јерусалима, звезда на небу се поново појави и одведе их до Витлејема, где стаде над оном пећином где се Христос родио. Мудраци уђоше унутра, нађоше Јосифа и Марију са малим Исусом, поклонише му се и дадоше дарове; злато као цару, тамјан као Богу и смирну као првосвештенику и учитељу. Преко ноћи, мудрацима се у сну јави Бог и рече им да се не враћају у Јерусалим, Ироду, већ да се другим путем врате у своју земљу, те они тако и урадише.

Ирод је с нестрпљењем очекивао повратак мудраца, али када чу да су они другим путем отпутовали, разјари се и нареди да војици у Витлејему и околини исеку сву мушку децу стару до две године, како би у општем помору и Христос био погубљен. Тада је убијена четрнаест хиљада невине деце, а плач и јаук несретних мајки разлегао се на све стране. Али Исус би спасен, јер је Јосиф, по наређењу анђела, благовремено одвео мајку и дете у Мисир (Египат) и тамо живео све док Ирод није умро.

За спомен рођења Христова, још од апостолских времена установљен је велики празник – Божић. Свети Јован Златоусти каже да је Божић извор за све празнике хришћанске, јер да није било Христовог рођења, не би било ни крштења, ни васкрсења, ни других.

Божић се од почетка није празновао истог дана., већ је тек у четвртом веку, у време цара Аркадија, уведено да се Божић празнује одвојено од Богојављења и да се празнује 25. децембра, по Јулијанском календару (7. јануара, по новом, Грегоријанском). Тога истог дана Римљани су имали празник који се звао „Диес наталис Солис инвицти“, дан слављења сунца које се непрестано враћа к лету и обнавља, па је празновање Божића одређено у тај дан да би се потиснуо овај римски празник.

О Божићу људи се, уместо уобичајеног поздрава, поздрављају (све до 19. јануара – Богојављење) са „Христос се роди“ и „Ваистину се роди“.

Ни један празник нема више народних обичаја него Божић, који се одржавају и дан данас. Најчешћи обичаји су : полагање бадњака, зстирање домова сламом, квоцање и пијукање, мешење чеснице, печење печенице, положајник, а има и других веровања, гатања, изрека и пословица.

Мисли се да је код старих, многобожачких Срба, постојао неки бог Бадња, чији је кип био дељан од дрвета. Примивши хришћанство, у очи дана када се нови Бог родио, Срби су свог старог Бадњу бацили у ватру, а пошто им је он био врло драг, тај обичај понављају на свако Бадње вече, а бадњак на једном крају намажу медом , који деца лижу, да би тиме показала како им је бадњак сладак и драг.

Порекло бадњака је, међутим, много старије. Јевреји су имали празник Сјеница или Шатора, који је падао у јесен, и тада су они правили сенице од лиснатих грана и под тим сеницама боравили седам дана, у знак сећања на путовање јеврејског народа из Египта у Обећану земљу.

Црква је бадњаку дала нови смисао: грејући се око бадњака , укућани се загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја, и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.

Раније, док су људи више живели на селу, а понегде и данас, на Бадњи дан, пре него што се сунце роди, један од укућана оде у забран (шуму) и изабере дрво, које мора бити младо и церово.Пре него што замахне секиром, поспе дрво житом и назове му: „Добро јутро и честити ти Бадњи дан.“ Затим засече на два места да испадне ивер, и тај ивер узме са собом. Одсечено дрво окреше, однесе кући и увече наложи на ватру. Кад прегори, доњи се крај носи око торова и штала, а други , доњи крај оставља се за положајника. ЗБог тога што се на тај дан пали бадњак, и дан се зове Бадњи дан.

У очи Божића сламом се посипа под у кући, чиме се дом претвара у ону пећину витлејемску, у којој се родио Христос, и у којој се простирала слама ради лежања стоке. У сеоским кућама слама на поду лежи и по три дана, а у градовима ова је симболика сведена на руковет сламе која се поставља уз бадњак.

Занимљив је и врло стар обичај да, кад се носи слама око куће, а која ће се по кући просути, неко од старијих квоца, а за њим иду деца и пијучу, док весели домаћин баца разноврсно жито , којим тобоже храни своје пилиће. Прави, пагански смисао овог обичаја је нејасан (неки сматрају да се квоцањем и пијукањем позивају душе умрлих предака за које се верује да се налазе у телима животиња), али данас обично овај обичај представља: као што квочка под крилима прикупља своје пилиће и загрева их материнском љубављу, тако је и Христ дошао да се људе збижи и сложи у једну хришћанску заједницу и загреје љубављу; а као што се пилићи хране житом, тако је и он људе нахранио и напојио својом науком , јер је говорио: „Ко је гладан нека дође к мени и ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе“.

За чесницу која се на Божић меси мисли се да је она добила своје име зато што се меси за чест (част) Исуса Христа, или што се ломи на чести или на онолико делова, колико у дому има укућана. Новац који се у чесницу ставља треба да је од злата или сребра, дакле од племенитог метала за који рђа не приања, јер је то дар новорођеном Христу.

З а положајника и чарање у ватру доњим, прегорелим делом бадњака, мисли се да они представљају мудраце са истока и њихово гатање по звездама, јер као што су они своје гатање изводили из јата небројених небеских звезда, тако и положајник, гатајући по искресаним варницама из ватре, изјављује своје жеље домаћину и његовом дому.

Прва дужност положајника (негде га зову и Радован) је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому. Зато он чим уђе у кућу (а пази да десном ногом прекорачи преко прага), прилази ватри и крајем бадњака џара ватру да избију варнице и говори: „Оволико оваца и новаца, трмака и крмака, коња и волова, крава и телади, живота и здравља, среће и берићети и сваког напретка, нека да Бог!“ После мирбожања (домаћин и положајник прислањају образ уз образ – ређе се љубе – и говоре „Христос се роди!“- „Ваистину се роди!“) положајник дарује огњиште, тј. на крај огњишта с источне стране стави новац, мало поседи, попије (најчешће) врућу ракију, поздрави се и оде. На одласку положајник се дарује, чарапама или пешкиром, јабуком или колачем који је испечен заједно са чесницом.

post

1.3. Fašistička penetracija hitlerovog marketinga Evrope: antisemitizam i rasna teorija

baner7so100x590

„Pojam propagande i agitacije sadržava to, da je upereno za izvesnu odredjeni svrhu. Ispitujući ovu pojavu, nailazi (se) na to, da se u istoriji p r v i p u t j a v l j a j u p r o p a g a n d a, a g i t a c i j a, s a s t r a n e k a t o l i č k e c r k v e p r o t i v J e v r e j a. U svom monumentalnom, naučnom radu „Katolička crkva i antisemitizam“, mladi engleski naučnik Jammes Park kao prvi je učinio predmetom dokumentovanog i naučnog istraživanja to, kakvu ulogu je imala crkva od drugog stoleća do krstaških ratova u stvaranju i širenju antisemitizma, kada je ovaj bio prvenstveno u Nemačkoj u punom intenzitetu“.1

Arijevsko- germansko ludilo , kreirano još pre Prvog svetskog rata, preko antropologa Amona, Driesmansa da „nije preterivanje, ako pruskog čoveka označimo kao lava, koji se smeje“, do Woltmana koji decidno tvrdi da: „može se putem antropologije, tj. iz forme glave potpuno dokazati, da je cela evropska civilizacija, kako u slovenskim, tako i u romanskim zemljama samo delo germanske rase. Tako su ustanove Pape, Renesanse, francuska revolucija i Napoleonova vladavina velika dela samo germanskog duha“.

Najpopularniji prorok arijevsko-germanskog ludila,Chamberlain, (dve sveske debele knjige koja je pre (Prvog velikog rata) prodavana u mnogo stotina primeraka) ide tako daleko da objašnjava da su u Staroj jevrejskoj državi 1500 godina pre Hrista, svi junaci jevrejske istorije npr. David, a i kulturni velikani, kao npr. mudri kralj Solomon bili nesumnjivo germanskog porekla jer su bili plavokosi i imali rumena lica“, „jer stvaralačka snaga kod svakog naroda zavisi isključivo od odnosa prave germanske krvi prema ostaloj krvi toga naroda“.

Ovde se moramo pozvati na izvore tačnih rimskih dokumenata iz pera Velikog Cezara,Rimske imperije, „da su to horde (germani) primitivnih, poludivljih ljudi, koji ni o kakvoj kulturi nisu imali znanja, koji su se hranili presnim mesom divljaka i bili obučeni u kožu zveradi i živeli u najprimitivnijim gradjevinama pračoveka“.

Posle Prvog svetskog rata, Nemačka i sa njom nemački narod, utučen, potišten, još više ogorčen neočekivanim slomom i svojim degradiranjem javlja se komična spodoba sa svojom trijumfalnom komičnom eksaltacijom zalutale arijevsko-germanske teorije i 1933 godine je formirana legalna i legitimna vlast okružena ubicama Hitlerove imperije zasnovane na grobnicama koje su sami iskopali i klanicama projektovanim specijalno za ljudska bića, baziran na antisemitizmu.

„Veliki istoričar i švajcarski filozof Jakob Burhart kaže u svojim istorijsko-filozofskim posmatranjima, da, dok vera živi u srcima i dušama vernika, koji su prvi nosioci, dotle vera nikada nije agresivna, ni ratoborna, niti poznaje mržnju. Kada vera postaje religijom, a religija crkvom, to je kraj vere, jer crkve su već organizacije za stvaranje, širenje i održavanje moći, bogatstva i vladavine, u službi ovih su agresivne, ratoborne i šire mržnju.“2 Istinitost ovih navoda nalazimo u hiljadama primera nemilih dogadjanja zverskog ponašanja prema Srbima . Znam da se sećate slučaja koljačice srpske dece, Mande, koju je praznoglavi Panić pustio da se vrati u Hrvatsku.

Hitler, koji u svojoj knjizi otvoreno ponavlja da u propagandi treba apelovati na najniže instinkte onog najprimitivnijeg i najglupljeg čoveka medju slušaocima i čitaocima, mora samo da nesvesno nasledjeno učenje sa antisemitskom propagandom, od generacije do generacije, probudi te instinkte svojih masa i „da neće biti teško doći do penetracije najpre kulture, zatim politički i najzad vojnički sa naredbom u pojedinim zemljama. Pomoći će mi pri tome koruptivni novinari, urednici, koje ću plaćati, generali koji žele da naprave karijeru i žele propast demokratije i republike, zatim političari, koji žele napraviti karijeru, koju nisu mogli napraviti, te svi elementi, koji se nadaju da će im fašizam spasiti sva preimućstva koja su imali“.

„Teško narodu čiji mudrac nema pameti, čiji je prvak slep, čiji je branilac propagator“.

baner7so100x590


1 Dr Drago Njegovan: ZLOČINI okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini PROTIV JEVREJA,Prometej, NS., 2011. god.,str.31.

2 Ibid , str. 31.

post

1.2.2. „Čas anatomije 2“ : Period od 1991 – 1999. godine

baner7so100x590

U nakazno moralnom i političkom haosu koji je izkreiran 1991. godine u Hrvatskoj, ustaše su tražile krivce svoje večite ljudske i psihičke bolesti, da u drugima traže razlog svojih slabosti, zato su Hrvati svesrdno i fanatično otvorili svoja srca nacional-socijalizmu, koja je poznata u psihoanalizi, u kojoj je psihologija masa sklona povinovanju koji kreira nacizam. „Teško narodu čija je politika prepredena, čija je folozofija opsenarstvo, čija je industrija krpež…“ (arapski mudrac Kahlil)

Psihoanaliza to naziva „nadkompenziranjem“. Kada neko oseća u izvesnoj tačci svoju inferiornost, pa osećaj inferiornosti kompenzira sa time, da ističe neku drugu zamišljenu svoju superiornost, ako ne u drugome, u eksaltiranom preterivanju, u agresivnosti.

Ova infernalna mržnja prema Srbima i Jevrejima, spojena s eksaltiranim naglašavanjem uzvišenosti Hrvata, fantazmagorije umobolnih, očistila je Hrvatsku u pogromu i genocidu Srba, perfidno osmišljene akcije „Oluja“ i logistički podržane(korišćen je satelit) od strane generala S.A.D., u kojoj je proterano izmedju 250.000 i 300.000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta, dok je tom prilikom pobijeno preko 2000 ljudi, mahom starijih žena i staraca koji su se drznuli da ostanu na svojm vekovnim ognjištima.

post

1.2.1. „Čas anatomije 1“ : Period od 1941 – 1945. godine

baner2so100x590

Odmah posle malicioznog nemačkog nacističkog bombardovanja Beograda, država je uništena i raskomadana, tako da je današnja Vojvodina rasparčana na tri dela: Banat je formalno ostao u sastavu okupirane Srbije uz stvarnu nemačku nacističku vlast (vlast Trećeg Rajha i banatskih Foksdojčera), Bačka (i Baranja) su okupirane od strane Hortijeve Madjarske, a Srem se voljom Nemačke i težnjom Hrvata kao nacističkih saveznika našao u ustaškoj Pavelićevoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Po naredjenju komandanta grada generala Bayora, poručnik grof Viktor Karolyi pozvao je 19. aprila 1941. godine predsednika Jevrejske opštine u Novom Sadu dr Ferdinanda Lustiga u svoj štab i naredio da u roku „od 48 sati sakupe pedeset miliona ondašnjih dinara, pošto “nisu ničim pomagali Madjarsku“,1(u Subotici milion i dvestašezdeset hiljada,u Somboru četiri milona devetstotridesethiljada dinara, a u Senti milion i dvesta hiljada dinara,)2 „ukoliko ne žele da svi Jevreji Novog Sada budu prebačeni preko Dunava u Srem, na milost i nemilost ustašama i Nemcima“.

Hortijevci su od 4. januara do 29. januara 1942 . godine sproveli , intenzivnu odmazdu i genocid3, raciju u Šajkaškoj u Novom Sadu, St. Bečeju i Srbobranu, Žablju i tada je nemilosrdno pobijeno oko 1193 Jevrejina i oko 2000 Srba. U ovom krvavom piru vladalo je bezakonje gde je svačiji život zavisio od madjarskih i nemačkih pijanih primitivnih žandarma i vojnika koji su sa zadovoljstvom ubijali Jevreje i Srbe. Glavnokomandujući je bio komandant Petog segedinskog korpusa general – lajtnant Fekehalmi Cajdner Ferenc i komandant Druge oružane grupe pukovnik vitez Jožef Graši ortodoksni fašista i antisemit, kao i kapetan dr Marton Zoldy. Vojvodina je bila zavijena u crno od životinjskog pira, krvoločnih sadističkih zveri, krvave orgije, „kulture“ Nemaca i Madjara (hortijevaca i ustaša).

Od oktobra meseca 1941. godine formirani su zloglasni radni logori od jevrejskog stanovništva Bačke (tzv. pomoćna radna služba) sa ukupno oko 4000 ljudi. Deo njih je odveden u okupiranu Ukrajinu, Rumuniju, Čehoslovačku, Madjarsku a deo u Borski rudnik. Čuven je „put smrti“ iz Borskih rudnika prilikom povlačenja iz Bora gde su Jevreji sistematski ubijani (Crvenka, Jabuka, Perlez, na putu Sombor- Djakovo, Bezdan- Beli Manastir.

Kada su 14. aprila 1941. godine predstavnici nemačkih okupacionih snaga došli u Banat, odmah su počeli po Petrovgradu (Veliki Bečkerek, Zrenjanin), Mokrinu, Kikindi pogrom Jevreja. Formirana su tri sabirna logora u Petrovgradu, Srpskoj Crnji i Jaši Tomiću. Odvodjenje interniranih Jevreja, Tisom i Dunavom, do Beograda, gde su na strelištu u Jajincima pobijeni,ukupno 3.113 Jevreja.

U Sremu4, ulaskom u Sremsku Mitrovicu vlast su ustaše i folksdojčeri preuzeli 11. aprila 1941. godine. Svi Jevreji sa ove teritorije su imali istu sudbinu – posle hapšenja i zlostavljanja u privremenim logorima, domaći Jevreji (iz Rume i Sremske Mitrovice) su mogli uz otkup da se izbave i puštani su na slobodu, dok su Jevreje emigrante iz Austrije odvodile ustaše u Jasenovac ili Aušvic, najveći logor smrti gde je uništeno 4.000.000 ljudi.

Donet je zakon da, pored nošenja žute zvezde, Jevrejima se zabranjuju putovanja (naredba br. 1270/44), kao i da im se sekvestira celokupna imovina (1660/44).

U Somboru je spomenik postavljen na mestu gde je u zajedničkoj grobnici sahranjeno 680 logoraša iz Borskog rudnika.U Novom Sadu je podignut Spomenik žrtvama fašizma. U Zemunu se nalazi spomenik, zajednička grobnica 380 žrtava novosadske racije, čija su tela izvadjena iz Dunava 1942.

baner2so100x590


1 Pavle Šosberger: Novosadski Jevreji, Prometej, NS, 2001. god., str.37

2 Pavle Šosberger: Jevreji u Vojvodini, Prometej, NS., 1998. god., str.179.

3 Izraz Genocid stvorio je 1943. godine, pravnik Rafael Linkin : znači fizičko, ekonomsko i kulturno uništenje etničkih grupa, koji su UN 1946. godine kodifikovale kao zločin koji ne zastareva

4 Ibid, str.184.

post

1.2. Istorijski pogled

baner7so100x590

Kultura svih evropskih naroda počevši od grčke i rimske kulture je zapravo proizvod multikulturalnosti kako evropskih naroda tako i azijatskih. Stupidoidna ideologija pajaca o nekoj čistoj evropskoj odnosno arijevskoj rasi koja je potekla iz Beča sredinom osamnaestog veka zanemaruje činjenice i podatke da se na dvoru nemačkog Fridriha Velikog isključivo govorilo francuskim jezikom po čemu najviše svedoče knjige u bibliotekama i korespondencija koja je vodjena. Iz ovih podataka se može izvući zaključak da su u to vreme u Nemačkoj živeli francuzi, keltske rase.

Kada su u proleće 1492. godine vojske katoličkih kraljevstava osvojile Granadu i proterali Mavare iz Španije, kralj i kraljica Španije, pod jakim uticajem Rimo-Katoličke crkve, donose Dekret o izgonu Jevreja.

U petnaestom veku u gradu Nirnbergu izgradjen je bunar sa vodoskokom i umetničkim figurama od kovanog gvoždja za uspomenu na radostan dogadjaj što je grad Nirnberg na trgu zapalio 750 Jevreja, jer su oni doneli kugu u Nemačku.

Inspirisani i podstrekivani floskulom, pre (Prvog) svetskog rata, svoga cara Vilima da „nemački narod traži svoje mesto pod suncem“, kao i da su „germani rodjeni vladaoci nad ostalim narodima, pun divlje hrabrosti i neukrotive snage, pun odanosti i vernosti, narod polubogova koji osvetljavaju svet“. Ova monstruozna dogma te arijevsko – germanske superiornosti doživela je svoju punu renesansu i otelovljenje u zabludelom stupidoidnom neobrazovanom krdu legitimnim dolaskom Adolfa Hitlera na vlast.

Posle poraza slavljenih armija Nemačke i Madjarske došao je saveznički diktat u Versaju gde su se stotine hiljada „Junker“ porodica našlo na ulicama uz kolaps privrede a samim tim i društva u celini, koje je sa ogorčenjem i revoltom sagledavao propast nekadašnje carevine i nekadašnjeg sjaja. Usled kolapsa privrede sa galopirajućom inflacijom u političkom haosu i sa devalviranim vrednosnim moralnim postulatima, Nemci su u drugima besno tražili krivca – što je vrlo poznato u psihologiji, zabludelog krda, masa.

U takvoj atmosferi, „psihologije masa“, da ko god se suprotstavi proizvodnji pristanka,(u Bibliji fašističke Nemačke: „Mein Kampf koja je bila štampana u više miliona primeraka i koju je imao svaki Nemac) istovremeno se suprotstavlja oblicima isceljenja delotvornosti delotvornog autoriteta, jer treba javnost naterati da govori ono što se od nje očekuje. Mala digresija: kako mudro izgledaju reči Egon(a) Erwin Kisch(a) – „dovoljno je raspiriti uspavane instinkte mase i pogoditi njihovu naklonost, a ako je ta spoznaja udružena sa cinizmom, bezskrupuloznošću možete u zgodnom momentu voditi mase kuda hoćete“.

baner7so100x590

Reviw on bokmaker Number 1 in uk William Hill Bonus by w.artbetting.net
Full Reviw on best bokmaker Ladbrokes Bonus by l.artbetting.net