Share Button

Mićić D. Ivan

Povodom izjave Premijera Vlade Srbije Gospodina Aleksandra Vučića da „država nije kriva“, povodom „slučaja“ franka MOŽE DA DOBIJE(delimično) OPRAVDANJE jer Gospodin Premijer je diplomirao PRAVA u Beogradu, (kako kaže sa visokim ocenama). Medjutim, to ga ne „opravdava“ jer je ON birao članove vlade i tu leži deo njegove odgovornosti: što Ministar Vujović, poput papagaja, ponavlja  reči Gospodina Premijera, jer Gospodin treba da je čovek od struke a ne da bude „ mladjani šifrovani diletant i šarlatan“ koji je privredu i bankarski sistem DRŽAVE SRBIJE  devastirao i uništio,  dok ga „narod“ nije najurio.

Elem, Vi ste Gospodine Premijeru,( na to nas podsećate skoro svakog dana: „da služite narodu Srbije“), U PRILICI I MOGUĆNOSTI da BRANITE I ODBRANITE INTERESE GRADJANA DRŽAVE SRBIJE. Zato , resorni Ministar MORA DA VAM UKAŽE NA PROBLEME I SIMPTOME BOLESTI, kao i zakona „prelivanja sudova“ i mora „lucidnije“ da reaguje, pa čak i da Vas lično posavetuje,“šta država mora da uradi da bi ne samo spasla i zaštitila svoje gradjane, nego i „potencijalni stampedo“ koji se  akumulira i „priprema“ da poput „bujice“ napravi „inflatorni gamp“, pored INSITUCIJa  SISTEMA (koja egzistira u svakoj državi od S.A.D do Engleske)  na čelu sa NBS-e. (Nas ne interesuje, poput „žutih dosmanlija“, nova frizura guvernera i/ili „česta putašestvija“ preko Rima i u Rim, kao ni „izjave“, često, kontradiktorne u stilu „mladjanog diletanta i šarlatana“ privrede DRŽAVE SRBIJE, niti, „ovo“ niti „ono“ – NAS INTERESUJE DA ZAŽIVE I PRORADE INSTITUCIJE SISTEMA DRŽAVE SRBIJE – ODNOSNO DA (ZA)ŽIVI PRAVNA DRŽAVA , BEZ INTERESNIH krištomanskih GRUPA.

Kao  i u civilizovanim državama, banke dobijaju DOZVOLE  ZA RAD( čitaj: NBS) od NADZORNIH ORGANA KOJE IMENUJE VLADA, a ti organi sprovode i kontrolu banaka (osiguranje depozita, adekvatnost kapitala banaka…)

U svakoj normalnoj državi se BUDNO prati rad banaka na svojoj teritoriji, da im se ne desi „slučaj”  BCCI – Bank of Credit and Commerce lnternacional – „poslovala“ je u više od sedamdeset država.

Kada je „otkrivena“ prevara, Bank of England (CENTRALNA BANKA Velike Britanije = NBS), samo su DEPONENTI I AKCIONARI imali štetu/gubitke.

DA LI SE SEĆATE (znam da se sećate) ŠTA JE BILO SA BANKARSKIM SISTEMOM DRŽAVE SRBIJE?! Uloga i značaj mladjanog diletanta i šarlatana u uništavanju BANKARSKOG SISTEMA DRŽAVE Srbije i devastiranja PRIVREDE SRBIJE, KADA INSTITUCIJE SISTEMA NERADE ili JOŠ GORE kada rade (I DONOSE ZAKONE) za odredjenu „interesnu grupu“ KADA DRŽAVE NEMA I KADA POSTOJI SPREGA IZMEDJU(KORUMPIRANE) VLADE I KORUMPIRANIH INTERESNIH ESNAFSKIH DOSMANLIJSKIH ŽUTIH SEPARATNIH KRIŠTOMANSKIH grupa.

„Slučaj AGROBANKA“ i NAŽALOST , NE SAMO ONA, NE EGZISTIRA OD JUČE ! OPSTRUKCIJA RADA INSTITUCIJA DRŽAVE I SISTEMA U KORIST „INTERESNIH GRUPA“ NA DELU, KAO I ULOGE „SALONSKIH“ STRUČNJAKA na čelu sa NBS!

Na osnovu procedura i standardizacije zakonskih propisa, saradnja nadzornih organa različitih zemalja formirala je Bazelski komitet jula 1992. godine kako bi se PRATILE I PRIKUPLJALE informacije o AKTIVNOSTIMA „banaka“ na teritorijama zemalja koje prate nadzorni organi.

Sama analiza asimetričnih informacija da bi se u bankarskom sistemu smanjili problemi moralnog hazarda i negativne selekcije je veoma bitna iz razloga stabilnosti same privrede od raznoraznih „cunamija“ promućurnih ljudi iz finansijskih institucija kako bi utolili glad za što većim  profitom.

Stoga je bitno, Gospodine Premijeru, da se svi KREDITI banaka na TERITORIJI DRŽAVE SRBIJE ILI:

POD JEDAN,  PRETVORE U DINARE NA DAN SKLAPANJA UGOVORA  i  ostatak rata vraća u dinarima (uz sve troškove i kamate banaka iz UGOVORA), i/ili

POD DVA, SVI KREDITI U ŠVAJCARCIMA DA SE PRERAČUNAJU na EVRO danom zaključenja ugovora i da se to pretvori u dinarsko zaduženje.

Na taj način ste zaštitili i gradjane i banke –  rate su fiksne, „troškovi“ banaka i kamate su uračunati, tako da su sve strane, KAKO KAŽE PREDSEDNIK  GUVERNERA: „komercijalni odnos“ je ispoštovan i zaštićen.

OVDE JE MOMENAT,  da PREISPITATE(ČITAJ: NADZORNI ORGANI CENTRALNE BANKE=NBS) I DOSADAŠNJE SVE „DEVIZNE“ KREDITE do  danas realizovane, POSEBNO IZ PERIODA KADA JE MLADJANI DILETANT I ŠARLATAN krištomanskog interesnog miljea sprovodio ZAKONE PO SVOM INSTRUIRANOM  NAHODJENJU. PREISPITATI, (dao sam Vam jasan primer), SVE LIZINGE , kako finansijske tako i operativne – iz razloga što SE OBA LIZINGA, POSEBNO OPERATIVNI nije“ PRAVNO“ REGULISAN I PRIMENJUJE SE PRAVNA REGULATIVA KOJA SE ODNOSI NA ZAKUP.     

                Ovim preispitivanjem ENERMNO VISOKOG PROFITA koji su ostvarile banke na ŠTETU GRADJANA DRŽAVE SRBIJE, OPOREZOVATI PO STOPI od 20 do 50%, srazmerno visini ZARADJENOG PROFITA FINANSIJSKIH INSTITUCIJA (banaka; SVA DAVANJA, DEVIZNE KREDITE, BANAKA KONVERTOVATI U DINARE na dan zaključenja UGOVORA, više isplaćenih dinara, na ime kursnih razlika kao i enormno visokih kamata i troškova oko „obrade“ kredita, VRATITI GRADJANIMA a preostali deo USMERITI U BUDŽET.  Nekome će ovaj predlog biti „smešan“ jer je to „komercijalni odnos“, kako kaže PREDSEDNIK GUVERNERA I „ostade živ“- GDE JE DRŽAVA SA SVOJIM ZAKONIMA DA ZAŠTITI SVOJE GRADJANE?!

                Posebno se to odnosi na LIZING KREDITE, jer UGOVOR O ZAKUPU i ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA, kojim je regulisan PRAVNI POSAO ZAKUPA – NE (PRE) POZNAJE FINANSIJKE ( MARIFETLUKE) tokove.

                Da ne bi smo doživeli ARGENTINSKI TANGO (iz oktobra 2001, kao i one iz perioda 1980-82) DRŽAVA SRBIJA, odnosno Vlada ,MORA DA ZAŠTITI INTERESE GRADJANA i NE SME DA OSTAVLJA „TAJ PROBLEM“ BANKAMA DA GA REŠAVAJU SA klijentima- JER ZATO POSTOJI DRŽAVA DA ŠTITI SVOJE GRADJANE – POSEBNO JE OVDE UPADLJIV „MODUS“ PROPAGIRANJA UZIMANJA KREDITA U ŠAVAJCARCIMA  od strane „STRUČNIH“ krištomanskihKADROVA“.

Bez jasne strategije razvoja na dobrobit društva, Gospodin Kapital, jedino interesuje, da  se plasira sa jednim jedinim ciljem: da se oplodi i da se preko “viška vrednosti” (preko  raspodele i odnosa potrošnje po “nekoj” (odredjenoj) profitnoj stopi, maksimizira dobit, i opet pretvori u novi Gospodin Kapital. Nemogućnost ovog ciklusa, koji se periodično ponavlja ( ciklično kretanje kapitala), iz razloga što Gospodin Kapital izlazi na tržište, bez jasne vizije, gladan profita, i tamo utvrdjuje: stepen i nivo oplodnje, jer se suočava sa činjenicom da se, u odredjenom vremenskom intervalu,  koncentracija kapitala nalazi u proizvodnji previše sredstava za rad kao i sredstava za život, koja bi mogla funkcionisati kao sredstvo za eksploataciju (oplodnju kapitala) radnika, po nekoj (nerazumnoj) profitnoj stopi koja mu se vraća putem bumeranga, bez mogućnosti oplodnje, tako da sam sebe sputava u sopstvenom razvitku (oplodnji) stvarajući cikluse: inflatornih udara, preko recesije do galopirajuće hiperinflacije.

Naravno, Vama kao preduzetniku i/ili uspešnom biznismenu potreban je novčani kapital, ali, avaj, u ovako turbulentnom okruženju Vi znate da postoje odredjena ograničenja “upliva” kapitala  u vašu “branšu”, što zbog korupcije, raznih interesa “interesnih grupa”, “prezasićenja” kapitalom vaše grupacije, usled malog obima (veličine) sopstvenog novčanog kapitala, (dok su bankarski krediti zelenaški  i prave “separatnu” selekciju plasiranja kapitala, kao i nizak nivo obrta angažovanog kapitala, jer “masu profita odredjuju dva činioca: profitna stopa kao i masa kapitala koja se po toj stopi primenjuje”.

 

Dolazi do razaranja/ obezvredjivanja kapitala, jer kapital-vrednost nemože da  računa na buduće udele u višku vrednosti (u profitu/dobiti), bilo u obliku dužničkih obveznica  i/ili na proizvodnju u različitim oblicima,(jer nemože da izvrši svoj prometni proces kao i proces reprodukcije,  smanjuje cene (obezvredjuje kapital), dolazi u zastoj, koji izaziva domino efekat, paralizuje funkcije

novca kao sredstva/obaveza plaćanja, u vremenski odredjenim terminima,slomom kreditnog sistema banaka.

Zastoj proizvodnje, sa druge strane, ostavlja hiljade i hiljade nezaposlenih radnika, dok se drugom delu uposlenih drastično smanjuju najamnine (čak i ispod zagarantovanog proseka), što dovodi zaposlene/nezaposlene u poziciju kupovne nesposobnosti (smanjenja potrošnje) kao i finansijske nediscipline (neblagovremenog izmirenja svojih obaveza).

Pokušaj prelivanja koncentracije i centralizacije kapitala, odnosno uvodjenja radnika u vlasničku strukturu preko malih akcionara, svedoci smo danas,  nemože u mnogome da utiče/spreči, ciklična kretanja iz razloga neujednačenosti razvoja proizvodnih snaga rada(bilo u raznim industrijskim granama i/ili regionima) jer je ona uslovljena i drugim faktorima: prirodnim uslovima, anarhijom konkurencije, društvenim turbulencijama, kao i nezajažljivošću gladi za profitom/dobiti, na finansijskom tržištu kreirajući/podstičući negativnu celekciju i (ne)moralni hazard.

Plasiranje hartija od vrednosti na finasijskom tržištu putem rizičnih aktivnosti i/ili prevara zbog brzog sticanja prihoda kao i na bazi povlašćenih informacija (tzv. Insajderska trgovina: što je slučaj kod nas u Srbiji), putem manipulisanja cenama hartija od vrednosti i/ili brzim vremenskim (uz visoke kamate) dospećem . Na osnovu “fluktuirajućih oscilacija” (deviznog kursa), putem kupovine firmi ( privatizacije), transakcijama sa Off – shour kompanijama, kupovina hartija od vrednosti, procene su da se na godišnjem nivou opera oko 1,7 miliona evra

Ozbiljna država/vlada mora da garantuje (kao  i da koordinira) rad finansijskog tržišta na svojoj teritoriji i da se (svi njeni delovi/članovi) pridržava medjunarodnih normi ponašanja prilikom emisija hartija od vrednosti, dužničkih i vlasničkih, primarnih i sekundarnih tržišta, berza i vanberzanskih tržišta, tržita novca i kapitala kao i da obezbedi stabilnost finansijskog sistema. Putem uredbi mora biti regulisano: javno objavljivanje informacija kao i njihova dostupnost, ko sme i može da se bavi i da bude finansijski posrednik (odvojiti komercijalno od investicionog bankarstva), ograničenje po pitanju vrste aktive kojom finansijski posrednici mogu raspolagati, osiguranje depozita (dići na 75.000) uz permanentno plaćanje (i praćenje) doprinosa  (sve komercijalne banke i štedionice kao i penzioni (investicioni) fondovi i osiguravajuća društva), propisivanje obaveznih rezervi kao i ograničenja kamatnih stopa. Ograničenje konkurencije medju finansijskim posrednicima mora biti posebno stimulisano i odgovorno praćeno sve u cilju maksimalnog pospešivanja naročito proizvodnih investicija, povećavanje i/ili smanjivanjem broja filijala kao i redovnim praćenjem porekla kapitala.

Drugo,sve uz blagoslov vlade : česte oscilacije kursa, razvijenog(zelenaškog) kreditnog sistema , velikog broja akcionarskih društava, kao i mogućnosti brzog  prelivanja/pranja novca u kapital,  (evro-švajcarac) , dinara, stvaraju paniku na finansijskom tržištu, gde se vrlo često sumnja u vitalnost finansijskih  institucija (posrednika, banaka, fondova) povlačeći svoja sredstva i/ili  otkupljujući svoje hartije od vrednosti (pretvarajući ih u gotov novac) na taj način prouzrokujući velike gubitke na finansijskom tržištu  , što se opet posredno odražava na privredu.

Nažalost, država Srbija je specifična po mnogo čemu. Umesto da država/vlada brine o prosperitetu i budućnosti povećanja standarda svoga naroda, ona brine kako će što više da: uništi (srpski) bankarski sistem, devastira privredu i putem prelivanja društvenih sredstava omogući manjem broju ljudi da dodju do enormno velikog bogatstva. Sve u sprezi zakonodavne i izvršne vlasti putem korupcije i  pranja novca. Ni jedna banka u okruženju, u Evropskoj uniji, ( to je u domenu naučne fantastike), ne može da se pohvali ovako visokom dobiti koju ostvaruje , kao ovde kod nas, u Srbiji. (O problemima bankarskog sistema sam pisao u  knjizi Politička ekonomija Srbije; još u maju mesecu sam knjigu e-mail-om poslao viceguverneru: tek sada vidim procene su da se na godišnjem nivou opera oko 1,7 miliona evra da “navodno” uvode neki red u bankarski sistem Srbije , ali, gospodo to nije dovoljno!)(Sinoć je na jednoj televiziji bio prilog (17.12.11.) koji sam napisao u maju 2011. godine – to mi dodje kao moralna satisfakcija, da ipak neko čita!)

Šta je problem?! Pad privredne aktivnosti u normalnim zemljama  (naprimer, EU i/ili USA) ukazuje da su Banke pogoršale svoje bilanse stanja, povećan je  procenat rizika plasmana odnosno raste neizvesnost vraćanja kredita, pad cena na tržištu akcija, uz povećavanje kamatnih stopa (kapital postaje sve skuplji) uslovljava , dovodi do pogoršanja problema negativne selekcije  i (ne)moralnog hazarda . Deponenti su počeli da povlače svoja sredstva iz banaka: banke hvata panika . Odmah zatim dolazi do izdvajanja nesolventnih kompanija , uz smanjenje broja banaka, jer su iskazale negativnu neto vrednost (i zbog toga bankrotirale). Produbljivanje finansijske krize se polako zaustavlja, dodatnim injekcijama, “zdravog kapitala” (iz Kine i Rusije), jer znaju za domino efekat “dužničke krize”.

Šta je sa našom krizom?! Mi smo godinama (od 1952. godine) u krizi! Kod nas Banke  ostvaruju enormno visoke dobiti,(zbog enormno visokih kamata kao i (pre)skupih bankarskih kredita i usluga(provizija i troškova” obrade” ( kredita, raznih usluga,) pranja/prelivanja kapitala;   privreda je stalno u recesiji; inflatorni udari (od benzina, preko gasa, cena javnih usluga (naročito: struja, voda) stalno rastu) po računanju naše Narodne banke su u realnim okvirima i nema inflacije, dok je kupovna moć stanovništva sve manja!!!?(to samo može u Srbiji) ; stopa nezaposlenosti je (35%) najveća u (EU) svetu , sa tendencijom rasta, dok nam je privreda u kolapsu, država/vlada koju vode žuti , kaže da imamo tendenciju rasta bruto domaćeg proizvoda od  2%! Mi nemožemo da se pohvalimo da imamo žestok pad cena zbog slabe privrede. Kod nas su cene (uz enormno visoke marže) na nivou zdrave privrede, koja nema problema sa oporavkom, gde dolazi usled žestokog pada cena do deflacije dugova: ona se veštački održava na nivou iz razloga brzog ostvarivanja ekstra dobiti, isisavanja enormno visokih svota novca/ kapitala i iznosi iz zemlje, sve uz blagoslov” politike” vlade. Deflacija dugova povećava problem negativne selekcije i  moralnog hazarda, pa su kreditiranja, investiciona potrošnja i ukupna privredna aktivnost u zastoju duži period.  Veliki sistemi (kompanije/korporacije) daju sebi za pravo da stvaraju deflaciju dugova svojom bahatošću urušavanja privrednog sistema, jer male i srednje razvijene firme nemaju adekvatnu podršku države, zbog visokog stepena korupcije  , smisleno ulaze u skupo kreditiranje kao i investicionu potrošnju koju ne zanima rast privredne aktivnosti sa tendencijom stvaranja proizvodne dobiti,( nego koliko njih (dvoje/troje)  se tom investicijom može ugraditi) , da usmeravaju sredstva ka kompanijama  s produktivnim investicionim  prilikama: gde je moguće permanentno otvaranje novih radnih mesta kao i upošljavanja velike armije nezaposlenih radnika. Sa druge strane, nema strategije regionalnog razvoja, koja proističe iz strategije razvoja(republike i pokrajina)  države Srbije, privrede i društva, pa svi „putevi” vode u Beograd, odnosno, “velike” gradove, što , sa druge strane, dovodi do još većeg osiromašenja siromašnih.  Zato imamo poražavajuće podatke (posle obavljenog popisa) da nam je stopa mortaliteta veća od nataliteta.

Deflacija dugova, koja se javlja u “normalnim” zemljama koje imaju krizu, uslovljena je drastičnim  padom cena, što dovodi do pada neto vrednosti usled povećane zaduženosti kompanija. Mi imamo, obrnuti slučaj, “Interesne grupe” koje kreiraju  “veštačku” deflaciju dugova, svojom monopolskom bahatošću  i visokim stepenom korupcije “teledirigovano” kreiraju ponašanje države/vlade, iz razloga devastiranja srpske privrede, da bi je što jeftinije prisvojili kada ode u stečaj i drugi razlog je, što su velike količine kapitala iz “sive zone” oprane i treba ih  legalnim putem izvesti iz zemlje. Bez obzira što imamo permanentne “teledirigovane” talase poskupljenja (u proseku 10%), to nikome u lancu “biznisa” ne smeta, koje direktno osiromašuju ionako osiromašene gradjane Srbije, i odvlače pažnju “sa krupnih poslova”.) Mala i srednja preduzeća/firme, kada sam pitao zašto tolerišu da im se roba ne plati po više meseci, dobio sam jedinstven odgovor: “pa ko sme da im to kaže, odmah će prestati da nam kupuju i distribuiraju robu, a nama su Banke “za vratom” jer smo prisiljeni da uzimamo “skupe” kredite, da bi imali neto obrtna sredstva, kako bi održali “kakav-takav” proces proizvodnje i “uredno” izmirivali svoje obaveze,  kako prema radnicima tako i prema državi”!?.    Pad neto vrednosti i povećanje problema negativne selekcije  i moralnog hazarda na kreditnim tržištima prouzrokovali su dugu ekonomsku kontrakciju u kojoj je nezaposlenost  porasla (danas, 19.12.11.) na 35%.  Ovaj modus se održava, jer vlasnicima kapitala ostaje polovina od potrebnog varijabilnog kapitala, kao i iz još jednog razloga: najamnine zaposlenih su ispod nivoa zagarantovanih zarada, jer ti “srećnici” imaju kakav-takav priliv za održavanje gole egzistencije, dok sa druge strane država-vlada (mora da poštuje svoje mentore) i  ima “kakav-takav” priliv u budžet.

Tehnostruktura  kreira sistem organizacija (društava, grupa), putem svesno koordiniranih delatnosti i/ili sila, eksponirajući dve ili više osoba, “teledirigovano podobnih uzdupića”,  kojima daje moć odlučivanja putem interesnih grupa, koja za sobom povlači veliki broj pojedinaca , vrlo različitog stepena obrazovanja, nivoa delovanja i položaja, koji “misle” da učestvuju u donošenju odluka. „Salonski stručnjaci“ iz NBS-a nas hrabre i uveravaju da „stvar“ drže pod kontrolom, odnosno, da „nema“ inflatornih udara (u proseku kvartalno od 3,2%: je rast cena) i/ili inflacije, kao i da se stalne „oscilacije“, (čitaj: pad dinara), deviznog kursa, drži pod kontrolom. Poput nejakog Uroša, za njih nema pada industrijske proizvodnje od 12,8% (februar 2012 u odnosu na februar 2011), gde je mesečni  pad zaposlenosti (čitaj: otpuštenih radnika) 2,4%, dok se u javnom sektoru povećavaju plate za 12,4%. U zemlji gde preko dva miliona gladnih koristi usluge centara za socijalnu pomoć (samo grad Beograd, trenutno, ima preko dvesta hiljada korisnika).

NBS sve to „stoički održava“ sa referentnom kamatnom stopom od 9,5%,(na taj način štiti interese zelenaškog bankarskog sistema), dok u isto vreme  Evropska banka uzima 1% , Federalne rezerve SAD izmedju 0 (nula) i 0,25%, dok je stopa u Švajcarskoj 0% (nula).

Šta treba da bude zadatak federalnih rezervi  i/ili , za salonske i šifrovane krištomanske stručnjake, šta treba da radi NBS?!

Da bi Vam bilo jasnije bilans federalnih  rezervi (svake zemlje) izgleda ovako:

 

A K T I V A                                                                                                                     P A S I V A

Državne hartije od vrednosti                                                                            Gotov novac u opticaju

Eskontni krediti                                                                                                   Rezerve

Dve stavke aktive, državne hartije od vrednosti i eskontni krediti, ostvaruju kamatu, dok stavke pasive to ne omogućavaju. Igranje sa kupovinom hartija od vrednosti samo kod nas nije oporezovano i omogućena je privilegovana kupovina hartija od vrednosti uz visoke kamate, mada one, direktno dovode do povećanja novčane mase. Eskontni krediti takodje utiču na povećanje novčane mase.

Zašto je sve ovo bitno?!  Zbir novca u opticaju i ukupne rezerve banaka je primarni novac odnosno monetarna baza. Što znači da NBS bi trebao da ima kao i da ostvaruje kontrolu nad monetarnom bazom u zemlji. Elem, uticaj kupovina na otvorenom tržištu na rezerve zavisi od toga da li prodavac obveznica zadržava iznos od prodaje u gotovini ili u depozitima. Ovde se nameću dva pitanja: Ko omogućava(čitaj: sprega NBS, ministarstvo finansija plus „nekoliko upućenih“  članova vlade) da banke „iznose“ devizna sredstva iz zemlje Srbije, kao i, ko dozvoljava enormno trošenje deviznih rezervi, kao i odakle potiču te količine dinara na tržištu?! Kada i ptice na grani znaju da (ne)kontrolisana „prekomerna“ količina novca destabilizuje, uništava, dovodi do inflatornih udara, i/ili podgrevanja, destabilizacije, privrednog sistema, odnosno  svesnog vodjenja u kolaps. To samo ukazuje, da postoji sprega, izmedju spekulativnog kapitala (koji ulazi u zemlju i/ili je postojeći  proizvod „sive“ ekonomije, odnosno paralelnog sistema vodjenja „biznisa“ uz „blagoslov“ odredjenih (korumpiranih) „interesnih struktura“ kao i ljudi na  vlasti.

„Asimetrične informacije“ kao i „moralni hazard“ su glavni uzroci „brzog bogaćenja“ i zarade „prvog miliona“, što samo demaskira „sistem vrednosti“ koju zagovaraju „interesne grupe“ u sprezi sa „vladajućim koalicijama“ na vlasti. Asimetrične informacije kao  i moralni hazard ujedno podstiču finansijsku  krizu koja pak destabilizujeprivredne tokove i direktno atakuje na likvidnost, odnosno na finansijsku nestabilnost, što pogoduje sa druge strane  „interesnim grupama“  koje imaju „šapu“ nad „tokovima“  kontrole „kapitala“. Stoga intervencije NBS-a režimom“ kontrolisanog“ fluktuirajućeg deviznog kursa, koji se još i adekvatno zove: „prljavi“ režim ili „prljavo“ fluktuiranje putem kupovine i prodaje deviza, samo još više destabilizuje privredne tokove i „ide“ na ruku odredjenim interesnim grupama, koje imaju „moć“ „kontrolisanja“ i/ili raspolaganja deviznim rezervama. (Ovaj model nije od juče: on je poznat još iz „komunjarskih“ dana: stoga je borba, danas, za , „korumpiranu“, vlast TOLIKO (bezskrupulozno) grčevita. )

Predlog 1.: U više navrata sam predlagao da se oporezuje (naravno, tako dobijena sredstva: direktno idu u pokriće  budžetskog  „naduvanog“ deficita) svaka kupovina „evra“ od prodaje, deviznih rezervi, NBS-a kao i direktno plasiranje tih sredstava u „privredne investicione tokove“. U suprotnom, dvostruko oporezovati takve transakcije.

Predlog 2.: Uvesti fiksni kurs evra  tako da „Zakonom“ bude stimulisan izvoz gotovih proizvoda (strogo pratiti korumpirano izdavanje dozvola pri izvozu posebno poljoprivrednih proizvoda: zabraniti izvoz kukuruza, pšenice,voća i povrća, kao i drugih poljoprivrednih proizvoda, kao sirovina) u dvostrukom iznosu vrednosti  fiksnog kursa, dok uvoz je vrednovan fiksnim kursom plus „carine i porez“ (uredbom regulisana visina) radi  zaštite domaće privrede.

Danas, kada je mobilnost kapitala vrlo visoka, jer kapital ne poznaje granice već njega samo interesuje  kako će da se oplodi i maksimizira profit, NBS mora da napravi klimu, sa strogo definisanim zakonima kojima se reguliše jednakost očekivanih prinosa , uz uslov da su bankarski depoziti savršeni supstituti, putem pariteta kamatnih stopa. Što podrazumeva da očekivani prinos na dinarske i strane depozite bude isti. Povećanje strane kamatne stope dovodi do depresijacije domaće valute i obrnuto, smanjenje dovodi do apresijacije domaće valute. Stalne oscilacije kamatne stope (uz poštovanje razlika izmedju realne i nominalne stope), „naduvanih,“ fluktuirajućih, kurseva stvaraju nesigurnost i „bežanje“ odnosno seljenje kapitala u „zaštićene“ sigurne zone/ vode.  Stoga, relativni nivo cena, relativne carine i kvote, paritet izvoza i uvoza (tražnja ne sme biti favorizovana i zaštitna za odredjene“ interesne grupe“), kao i relativna produktivnost uz nivo novčane mase, moraju biti adekvatno tretirani i pod strogom kontrolom NBS-a odnosno ministarstva za ekonomiju i finansije.  Svaki od ovih parametara direktno utiče na očekivani prinos na strane depozite, pa samim tim i na volatilan devizni kurs. Zato je od krucijalne važnosti permanentno pratiti kretanja na tržištu, posebno deviznom, jer svaka promena navedenih varijabli, uz „povećanje“ novčane mase dovodi do probijanja deviznog kursa. Stoga je vrlo bitna projekcija indeksa efektivnog kursa i vrednosti realnih kamatnih stopa da imaju tendenciju ujednačenog rasta i/ili opadanja, srazmerno zakonitostima tržišta koje vladaju na njemu.

Monetarna politika snažno utiče (posebno kod nas u Srbiji, koja nije  „od juče“, ona je proizvod komunjarske oligarhije da bi „preko“ prećutno/javnih devalvacija prigrabila enormne profite i tako se obogatila po osnovu samoregrutovane (političke/kadrovske) oligarhije) svojom politikom na privredu, odnosno na ekonomsku aktivnost. Kritika koja mi je upućena da  monetarna politika ne spada u  finansijsku analizu poslovanja , delimično je opravdana, ali kritičari ne vide „od drveća da je to šuma“ jer monetarni transmisioni mehanizmi itekako svojom „namernom“ nestabilnošću utiču na (neraskidivu) vezu  izmedju finansijskog sistema (kao i finansijskog poslovanja) i monetarne ( politike) fluktuacije. Ako podjemo od Keynesijanske analize: transmisionog mehanizma monetarne politike: gde se posmatra ponašanje firmi i potrošača, kako nivo novčane mase utiče na visinu kamaten stope ona na  nivo investicione potrošnje a ona na nivo agregatne proizvodnje i/ili, ona na agregatnu potrošnju. Naravno, ovo je Srbija: sve može kod nas! Kamatne stope kreiraju kuhinje interesnih grupa, kanališući i stepen i stope(subvencionisanih) investicija kao i nivo agregatne proizvodnje i potrošnje.( Dojučerašnji zimzeleni šifrovani mladjani ministarčić, koji je bio večito u ostavci, što je pretendovao i bio gladan „vlasti“, u gluposti svojoj je očiti primer kako ne treba raditi. Dok je bio u ministarskoj fotelji,( preko „žute“ nakaradne koalicione matematike, jer je imao više od 5% glasova na izborima) bio je zadužen za regionalni razvoj,( ali samo Kragujevca i Zaječara, jer su mu tamo bili kompanjoni);  kada nije više bio ministar setio se da ima nerazvijenih opština poput Babušnice, Medvedje, Leskovca, Sjenice i Tutina; ali, nije on kriv, priroda je kriva, kao i Tadija, koji ga je, „teledirigovano“ ustoličio! Nesme se zaboraviti ni ekonomska prosperitetna analiza dobijanja besplatnih hiljadu evra, kao ni „krištomansko“ kadrovanje (doduše, to je svima u krvi) ne samo šifrovanima, koji su poput konvertita ).

Koliko procenata aktive komercijalne banke imaju: u kreditima i hipotekarnim kreditima,  i/ili štedno-kreditne organizacije/fondovi u hipotekarnim kreditima, kao i kreditne unije imaju u hipotekarnim kreditima i potrošačkim kreditima. Sve je to koncentracija moći koja se može (mora) normalnom pravilnom strategijom razvoja uz stručnu analizu  restruktuirati u proizvodne investicije na dobrobit društva. Naravno to može biti i pokazatelj za oporezivanje kao i stimulacije subjektima u plasmanu i realizaciji proizvodnih investicija, od strane države/vlade – (ovde nemislilm na stupidoidni dinkićevski model subvencioniranja). Vrlo je bitno da se razdvoje aktivnosti  komercijalnog bankarstva od aktivnosti  investicionog bankarstva, uz obaveznu kontrolu kao i praćenje (od strane subjekta koji vlada/država odredi) aktivnosti na ( naročito) finansijskom tržištu (Srbije), jer „kreativni modusi“ pranja para kao i „kreativni modusi“ „formiranja kapitala“, iz budžetskih sredstava kao i sive ekonomije interesnih grupa u sprezi sa političkom oligarhijom je vrlo inovativna i nedodirljiva. (ovde mi je stavljena primedba da se udaljavam od teme: -naprotiv, sadašnji/budući (pošteni) preduzetnik mora imati jasnu predstavu o finansijskom poslovanju Banke sa kojom posluje i/ili ulazi u „razne aranžmane“ finansiranja svoga biznisa.)

Investiranje kapitala je veoma bremenito problemima sa kojima se treba suočiti: (samo za naše “golobrade” ministre i “politikante” što izigravaju političare “sa dva petka radnog staža”, kojima menjaju kasete u lobanjama , po potrebi, koju nalaže situaciona analiza stanja, sa  zapada), šta će se dogoditi sa neto sadašnjom vrednošću, ako dodje do porasta inflacije?!;(naš (salonski stručnjak) u liku i delu, guvernera, drži inflaciju “pod kontrolom” , ume da kaže: plus –minus jedan posto na godišnjem nivou od projektovane), a samo sedmodnevne oscilacije deviznog kursa od 100 dinara na 107 dinara kod njega i njegove matematike kod izračunavanja nivoa inflacije, to ne utiče: salonski i ostali “klepci”, dajem na znanje:  za onaj procenat promene rasta deviznog kursa, za taj procenat plus (troškovi povećanja cena energenata: gasa, struje, nafte, plus, domino efekat, povećanje cena javnih  usluga) sve to utiče na nivo povećanja cena, jer trgovac, bez obzira na (enormno visoku, kod nas je sve dozvoljeno) maržu, mora da povećava cene: npr.: uvoznik kafe (ovde ne mislim na naše tajkunčiće (čitaj švercere): proizvodjače  ovog crnog napitka; jedna konzerva kafe (uz deviznu rapsodiju) se tri puta promenila u jednom super –marketu za dvadeset jedan dan!?; nestabilnost, enormno visokih poreskih stopa, bez obzira na maloumno nisku stopu poreza na dobit od 10%?! Stalno i permanentno urušavanje vrednosti domaće valute u odnosu na evro u mnogome (za taj procenat plus troškovi inflacije po osnovu realne  kupovne(moći) vrednosti zarada/primanja radnika/gradjana, plus rate bankarskih “zelenaških” (deviznih) kredita (jer libor/eubor) non-stop skače: npr.: lizing rata za kupljeni automobile, koja je bila iskazana u vrednosti od 342,84 CHF(15.133,90), za nabavnu vrednost automobile od 18.202,12 CHF na 60 mesečnih rata, plus 4.295,70 CHF za učešće,  05.12.2006. godine, (uz osnovicu PDV-a od 18%) , 15.01. 2007. godine bila je 344,55 CHF(17.043,57), 15.07.2007. godine bila je rata 350,06 CHF(17.392,38)(usled promene revalorizacionog indeksa CHF ili LIBOR-a), 15.01.2008. godine rata je bila 351,90 CHF(18.021,15), 15.07.2008. godine rata je bila 352,17 CHF(17.416,92), 15.10. 2008. godine 352,19 CHF(18.973,53), 15.01.2009. godine rata je bila 342,82 CHF(22.459,17), (16.03.2009. godine obračunata je kamata na dosadašnji period od 999,23 dinara) , (1.10.2009. godine plaćanje prve opomene 950,00 dinara), 10.08.2010. godine plaćanje druge opomene u iznosu od 1.600,00 dinara, sve ukupno ,zaključno sa 15.10.2010. godine  1.075.683,17 dinara; ali to nije sve, tek je izmirena 47 rata!  Još nije plaćena otkupna vrednost vozila od  2.147.85 CHF  i trinaest rata!    48. rata: 20.09.2010.  poslat je račun  na 252,83 EUR (SAMOINICIJATIVNO PRERAČUNAVANJE RATA U EVRE) plus 1.600,00 dinara troškovi opomene! = 25.704,82 dinara

  1. rata: 22.11.2010. poslat je račun na 260,59 EUR;
  2. rata: 24.01.2011. poslat je račun na 268,27 EUR;
  3. rata: 18.02.2011. godine 276,67 EUR = 27.667,00 (346,31 CHF)
  4. rata: 15.04.2011 godine 27.615,00

53.rata                                    28.127,00

54.rata                                    27.765,00

55.rata 17.06.2011. godine    29.349,00

  1. rata 19.07.2011. godine 32.000,00
  2. rata 19.08.2011. godine 31.767,00
  3. rata 19.09.2011. godine 32.956,00
  4. rata 20.10.2011. godine 28.775,00 (346,31 CHF)

60.rata 17.11.2011. godine    29.337,00 (Ovo su podaci iz Ugovora (312/06) o lizingu jedne banke)!

Kada se pogleda ovako “stručno” kako gledaju “šifrovani krištomani” i “salonac”u fotelji Guvernera, nema drastičnog skoka švajcarca, odnosno rate lizinga u švajcarcima: za pet godina on se povećao sa= 342,84(05.12.06) –(čitaj minus, za “šifrovane”i “ salonca” stručnjake )346,31 (20.10.2011)=  samo 3,47 CHF, što bi rekli, šifrovani: “dobro je”! Elem, rata (za salonca) je od 15.133,90 otišla na 29.337,00 dinara!!!(ovde nećemo da sitničarimo oko cikličnih“iskakanja”pada vrednosti dinara pranja gotovine (po potrebi) na ratu od 32.956,00) Kolika je realna i/ili nominalna kupovna moć ako se zna da su zarade ostale na istom odnosno (10% aproksimativno) nižem nivou, pod uslovom da u medjuvremenu radnik nije dobio otkaz, i pridružio se armiji od million i tristadvadesetpet hiljada nezaposlenih (15.02.2012. godine). (Ima i drastičnijih primera u vezi obračuna troškova provizije, kao i obračuna prilikom kašnjenja u otplati rata lizinga, deviznih kredita, kao i “drugih” kredita sa ovim banakrskim kamatama koje dozvoljava (žućkasta šifrovano-krištomanska vlada plus “salonac” )!  Iz ovih (i ne samo ovih) razloga ja sam uputio na više imejl (e-mail)(kabinetu viceguvernera, gradonačelniku grada Bgd., jednom uredniku nedeljnog magazina, dekanatu Ekonomskog fakulteta u Beogradu), adresa moj rad Politička ekonomija Srbije, u nadi da će se neko prizvati pameti : osim “šminkeraja” u vidu Zakona NBS, “pokušaja” (pre)usmeravanja subvencija poljoprivrednicima a ne kulacima i/ili pobedničkim grupama(koje su u dosluhu/kooperaciji) sa vladom i njenim ministrima,(ali su ovi drugi bili jači od pokušaja uvodjenja reda i zakona(plaćanje subvencija do 30.000 hektara! Gde to ima da neko ima u posedu preko sto hiljada hektara obradive površine, prvo, gde je zaradio taj novac da kupi toliku zemlju i/ili gde je tu država da spreči “monopol”(čitaj:kriminal i korupciju, ali to je neka druga priča), pa su” minirali” ideju organizujući blokade puteva; do “naplate potraživanja” u roku od 15 dana plus plaćanje poreza na zakašnjenja u plaćanju (i to je minirano), jer sam na taj način mislio da uvedem kakav takav red i “poslovni odnos” a ne” zakon  jačega”, do smanjenja trgovačke marže, bolje reći limitiranja na 10% (ni to nije uspelo iz razloga što su se mangupi dogovorili i promenili red veličina (uvodjenjem viših cena): tako je to kada nema države/vlade koja će voditi računa o zaštiti standarda svojih gradjana.    Plus otkup vozila u iznosu od(2.147,85 CHF) 213.981,00 dinara dana  06.12.2011. godine plus troškovi obrade u iznosu od 2.95o,00 dinara. Plus svake godine registracija, plus svake godine (pet godina) kasko osiguranje!  (Pre neki dan sam gledao u dnevniku „salonca“ kako „mlati praznu slamu“ i kaže: „da skok evra ne utiče na inflaciju(?!), kao „i da on drži inflaciju pod kontrolom“, odnosno cene!!! )

Ovako to može da se radi, odnosno da se „šišaju“ gradjani gde nema (pravne) države/i/ili (stručne)vlade, gde nema pameti i kompentencija NBS, gde nema znanja, da se predupredi zelenašenje i/ili pljačka naroda, od strane banaka. Samo za „salonskog stručnjaka“, Guvernera, i/ili ove „žute“ lopuždare i iz „šifrovane stranke“ koje proizvode „šifrovano zimzeleni stručni kadar“: ovo može da se sprovodi  samo u zemlji Srbiji, gde žuta interesna dosmanlijska krištomanska žgadija „koordinira“ kretanje vlasničke strukture kapitala – čitaj: prelivanje društvenog kapitala u privatne džepove „UZ SETOVE ZAKONA KOJE JE MLADJANI DILETANT I ŠARLATAN KREIRAO U KORIST (UJAKA) NEKOLIKO TAJKUNČIĆA.

Share Button