Share Button

Ima jedna u Srba poslovica koja kaže: „ Kuća ne leži na temeljima nego na ženi“! Ovo je dovoljno onome ko želi da shvati ovu mudru izreku: šta znači žena u životu muškaraca. Mi smo, danas, svedoci svakodnevnog „spektakularnog“ objavljivanja informacija i podataka kako su žene, tamo negde, prebijane, podvodjene, maltretirane, silovane, jednom rečju,  na marginama margine, jer balkanska psihologija, u nas, koji mislimo da nosimo pantalone to treba tako da bude. Izmišljen je i komunjarski  DAN ŽENA, kako bi se bratija koja, misli da nosi pantalone, naždrla i napila o trošku, tamo nekog menadžmenta ili o trošku tamo neke državne institucije. Zbog toga NE TREBA slaviti DAN ŽENA.

DAN ŽENA u SRBA je, vazda bio i biće, svih tristašezdesetpet dana u godini. Žena je od pamtiveka bila na pijedestalu , poštovana kao majka, žena, sestra, ljubavnica, samo je psihologija  vremena bila drugačija, kada se ta ljubav i poštovanje, na različite načine, izražavala prema „nežnijem polu“.

„U majke je ćerka bila,

Ko dan lepa, kao cvet čedna,

Pa zavole jedno momče.

Bila jednom ruža jedna[1]

„Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna

Moja reč u šumu; moj korak i bludnja;

Samo si lepota koliko si tajna;

I samo istina koliko si žudnja.

Ti beše misao što duša prosneva;

Ti beše misao moja očarana;

Rodjena u mojo tišini i čami,

Na suncu mog srca ti si samo sjala;

Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.“[2]

„Pa pođi s Bogom još ti mogu reći!

Da Bog da sunce sreće da ti sija!

Sve što god počneš, svršila u sreći!

Sa tvoje sreće biću srećan i ja.“[3]

„Ja ne znam šta je ljubav, mada volim,

k’o što ne shvatam boga, al’ se molim“.[4]

„O, budi svedok moga iskušenja!

O, budi crkva i Bog mog spasenja.“[5]

Stoga ti balkanska dušo,

sve sveto što nosiš u sebi,

ne okreći glavu na drugu stranu,

no priznaj samome sebi:

u  slabosti svojoj,

kad te tuga slama ,

il’ sa zorom kad napuštaš

sladostrasnu dolinu raja u sreći,

da žena je  biće,

pred kojom jedino klečiš.

Ne diži ruku, ni glas svoj preki,

Jer žena je strast i melem za dušu,

Što jedina od Boga ima dar

da ume da voli i zna da leči.

[1] Milorad J. Mitrović (1867-1907)

[2] Jovan Dučić (1871-1943)

[3] Velimir Rajić (1879-1915)

[4] Božidar Kovačević (1902-1990)

[5] Milutin Bojić (1892-1917)

Share Button