Share Button

Ako su mitovi potreba ljudi da pričaju o bogovima, nema naroda koji u svojoj istoriji nema „svojih“ mitova da pričaju o „svojim“ bogovima. Linija koja deli, bolje reći razdvaja, bogove od ljudi vrlo je neodredjena  i/ili  svoje „želje, htenja, nastojanja, po  liku boga svog“ čuva riznicu  svog postojanja na osnovu euhemerizma.

Naučna misao, posebno danas, od antropologije, preko arheologije, komparativnih religija i same istorije (razvoja) religija, jezika i književnosti pokazuju (i dokazuju) da se civilizacija na zemlji razvijala uz svesrdnu pomoć bogova razumnih civilizacija iz bezobalnih okeana kosmosa, što dokazuju mnogi mitovi odredjenih religijskih i kulturnih područja naroda kao i njihovog preplitanja i/ili „opisa“ ISTIH DOGADJAJA, na sebi svojstven način , u odnosu na društvenu i istorijsku pozadinu razvoja tih naroda iz koje te priče, mitovi, dolazili.

Razdvajanje „stvarnih od nestvarih priča, dogadjaja“ o prirodi, istoriji i sudbini bogova, sveta, čoveka i društa zavisi od stepena nadgradnje samog korisnika tih „informacija“.  Naučno je neodrživ biblijski prikaz Božjeg stvaranja sveta za samo „sedam dana“, kao ni druga religijska tumačenja koja dolaze iz mešanja kultura koje se javljaju kao hibridni oblici, nastali spajanjem i/ili prisvajanjem (većinu religijskih mitova Rimljani su preuzeli od Grka), kao ni „autentična“ tumačenja indijskih, kineskih tibetanskih i/ili grčkih da je svet postao iz jajeta.

Postanak i „opstanak“ (starih i novih) mitova opravdavaju društvene činjenice, norme ponašanja kao i način života i tradicionalne kulture, običaja i moralnih kodeksa, političkih ciljeva koegzistencije vladajućeg poretka uz aristokratiju i sveštenstvo.

Mnogi „mitovi“ u sebi sadrže i materijal za Frojda (mitovi i snovi su projekcije osujećenih želja koje svesni um potiskuje  pa na površinu  dolaze u izobličenom obliku)   i Ju(a)nga (kolektivno nesvesnog) i njihove interpretacije (ne)svesnog uma i tanane i skrovite (mistične)  iskonske ljudske prirode.

Veliki francuski antropolog Klod Levi- Štros (Claude Levi- Strauss) predstavnik strukturalne mitologije smatra da je istinska funkcija mita da pribavi „logički model sposoban da se njime nadvlada protivurečnost“: nastajanju reda iz haosa bez svetlosti,Sunca, Meseca i zvezda, kosmičko jaje, odvajanje Zemlje od Neba,  oblikovanju čoveka iz zemlje, ilovače ili blata, golemim katastrofama (velikim potopima) kao i sam pojam Majke zemlje, medjusobne zavisnosti i konfrontacije muškarca i žene, ljudskog roda i životinja, dovodjenja u pitanje odnosa izmedju članova porodice, ravnoteže kosmičkih sila od kojih zavisi život i sigurnost sveta i čoveka.

Podaci koji zbunjuju naučnike  leže u tajnama kamenih ploča Sumera, opisanim u legendama i mitovima u kojima susrećemo mnoštvo dogadjaja kao i tragova (ino)planetarnih astronauta. Kosmička istraživanja kao i celokupna ovozemaljska znanja govore u prilog tezi da nismo usamljeni u svemiru i da u ogromnom mnoštvu svetova postoje civilizacije razvijenije od naše, koji su imali potrebu (iz svojih razloga) da istražuju bezobalni okean kosmičkog prostora.

U sumerskom eposu postoje legende o neobičnim bićima koja su obučavala stanovnike Zemlje nauci i zanatima. Sumerci su živeli dug život. Deset pra-kraljeva je vladalo ukupno 456.000 godina, iako su kasniji vladari (posle potopa, bilo ih je 23) živeli mnogo kraće ali im zbir iznosi 24.510 godina  tri meseca i 35 dana. Za naše pojmove nerazumljivi i neprihvatljivi podaci, iako Sumerci tačno navode imena vladara. (Podatak iz Biblije: koliko je godina živeo Mojsije?!)

Kamene ploče dečačkom rukom nacrtane pokazuju da bogovi nemaju obličje čoveka – svakom bogu pripada jedna zvezda – zvezde obuhvataju nebeska tela raznih  oblika koja kao da gamižu oko njih. (mala digresija: uputio bih vas na knjigu „Da li su bogovi astronauti?“ Eriha Fon Danikena – ako ništa drugo, imate na jednom mestu prikupljeno „more nerazjašnjenih podataka“)

Početkom XVIII veka u Istanbulu su pronadjene geografske karte štampane 1513. godine- čuvaju se u državnoj biblioteci Berlina. Na njima je sredozemna oblast i oblast mrtvog mora, napravljenje sa izuzetnom preciznošću. Predeli severne i južne Amerike kao i Antarktika na kom su naznačeni planinski venci i reke. Grenland se sastoji od tri ostrva – najnovija istraživanja to i dokazuju da se ispod ledene mase stvarno nalaze tri ostrva.

Karte pokazuju i postojanje ostrva kojih danas nema, ali su ispod površine mora na oko 180 metara – sve ovo ukazuje, jer su karte „snimane sa veoma velike visine“  kao i (frapantan podatak) da su stare najmanje 10.000 godina.

Još jedan podatak: kockasto kamenje složeno u Peruanskim Andima, u dolini Pelpa (leži prastari grad Nezca) prema geometrijskim zakonima (paralelne i  dijagonalne crte i geometrijske slike prikazuju razne geometrijske oblike (najnovija istraživanja ukazuju da je kamenje složeno prema astronosmkim planovima).

1963. godine utvrdjeno je da kožne ćelije egipatske grofice Mene (sahranjena pre više hiljada godina) još uvek mogu da žive.

U epu „Ramajana“! govori se o „nebeskim kočijama“, koje su imale „dva sprata sa mnogobrojnim odajama i prozorima“. Kada su polazile kočije su rikale kao lavovi a prilikom leta stvarale su jednotonski zvuk, crvenile se kao vatra i na kraju dobijale izgled „komete na nebu“. Sanskritska knjiga „Samaranga Sudrathara“ posvećuje 230 stihova opisu ovih letilica. „To je brod koji leti ka nebu“ – objašnjava „Satapandha Brahmana“, kao i da je poseta ovih neobičnih i čudovišnih bića bila sposobna da leti kako u „sunčanom sistemu“(?!) tako i u „zvezdanu oblast“(?!) – zemaljski mitovi i legende govore o bogovima koji su došli sa neba. Na nebu je došlo do njihovog „Vaznesenja“ (podizanja) i onda se nameće pitanje: „oblik i svojstvo hramova da streme uvis – verovanje starih Indusa da su im hramovi napravljeni po tipu zgrada koje postoje na „onom svetu“, aerodinamičkog oblika.

Po ugledu na „nebeske kočije“, sam raketoidni toranj je poslužio kao model različitih religioznih zdanja slična savremenoj višespratnoj kosmičkoj raketi. Pod uticajem ovih „poseta“ umesto zemaljskih bogova pojavili su se nebeski  uz kreiranje astralnog mišljenja koja je rodila pretstavu o „carstvu nebeskom“.

U ranoj budističkoj filozofiji (koju je kasnije kopirala antička Grčka ) svemir izgleda kao beskrajni prostor naseljen bogovima sličnim čoveku. „Taj prostor je beskrajan…“(ako znamo, danas, da se samo sazveždje Mlečni Put sastoji od 300.000.000.000 zvezda i kada postoje milijarde drugih galaksija, „svemir vrvi od života“ koji je udaljen od nas stotinama, hiljadama i milionima svetlosnih godina)   – kaže indijski ep „Mahabharata“. Ovde je interesantno pomenuti  da u tom „spoljašnjem i zastrašujućem svetu postoji mnogo nastanjenih planeta i beskonačno mnogo gradova“ koji poseduju metalne letilice u obliku strela, naoružane moćnim oružjem koje ima „snagu  cele vasione„ a bljesak im je „jak kao deset hiljada sunaca u zenitu“.

Sam „opis“ propasti gradova Sodome i Gomore odgovaraju upotrebi nuklearne eksplozije kao i činjenice „vaznesenje u nebo“  stoji slučaj uzimanja na palubu „tudjeg“ kosmičkog broda stanovnika sa Zemlje – sve ukazuje da su nas posećivali stanovnici drugih svetova i „verovatno“ su nam ostavili svoje „poruke“.

Nameće se logičan zaključak: da što više saznajemo o svemiru, naša prethodna (sa)znanja su nepouzdanija i nesigurnija, pored dostignutog stepena korišćenja atomske energije i/ili mogućnosti samouništenja, razvoja genetičkog inženjeringa i/ili opasnosti od „otimanja“ iz ruku, kao i (posebno danas) bombardovanja hiperprodukcijom informacija i neprestanim kreiranjem ograničenosti moždanih funkcija usled potrebe prevelike specijalizacije uz razvoj veštačkih „razumnih“ bića koja hiljadu puta „manje“ koštaju od „upotrebe“ uskospecijalizovanih usluga čoveka kao i saznanja o konzerviranju energetike i skretanju s „kvantitativne“ ekspanzije ka kvalitativnom samousavršavanju razvoj naše civilizacije nemora da doživi kroz „prisutne“ krize uništenje (koje se izvodi „iz logičkog sleda dogadjanja“)  jer beskraj beskonačnosti svemira postaje ogledalo našeg sopstvenog života u kome vladaju zakonitosti ali i naša nesposobnost da ih (u ovom momentu nadgradnje naše civililzacije)do kraja shvatimo i razjasnimo mnogobrojne zagonetke kojima nas mami bezobalni nepoznati okean i neprekidno svojim prisustvom i svojim beskrajem utiče na našu ovozemaljsku sudbinu čovečanstva.

Share Button