Share Button

Pre nego što predjemo na „vrlinu koja  unižava“ ( ta će lekcija iz bontona biti obradjena u sledećem broju) , vi bi ste  JOŠ  I da VAM SE PLATI, vi VRLI! Hteli bi ste nagradu za (ne)dostojnu vrlinu što vam je „ propisala“ žuta dosmanlijska žgadija separatne interesne grupe a nastavlja da je „resavski“ sprovodi „palanačka  samoproklamovana elita tupoglavaca“   na ČELU SA ZADRUŽNIM IDEOLOGOM PALANKE, koji, „po potrebi“, presvlači dresove, jer UMIŠLJA (tako mu je kaz’o babo) da  je odviše „čistunac“ U GLUPOSTI SVOJOJ, da pravim imenom nazove floskule iščašene demokratske demagogije.

Nastavljati sprovodjenje VRLINE „vatikanske indulgencije“ da zaštiti „iščašenu demokratsku vrlinu“ koja nezajažljivo i bezskrupulozno  nastavlja putem, korupcije i mita, „kojim se redje ide“, da bi sačuvali „fotelje i napljačkano bogatstvo“ ne prezajući  od onog mišljenja koje im se da’, ako je potrebno „u ime demokratije i „ostvarenog nivoa“ „dno dna“, demokratskog puta parlamentarizma i pluralizma,  da iskopaju oči svakom onom ko se drzne da spomene, a kamo’li „neprijateljsku i nadasve nadahnuto stupidoidnu politiku širenja vrline koja unižava i svojom glupošću vodi u „prosperitetnu propast“, jer narod ne zaslužuje ništa bolje i treba da zna gde mu je mesto: na ulici, isteran iz fabričkih pogona, pauperizovan i doveden do „prosjačkog štapa“ – to je VRLINA, kada se sedi mirno u bari, jer su ih tako naučili, da sprovode dosmanlije iščašenu demokratsku demagogiju uz svesrdnu pomoć mladjanih šifrovanih diletanata i šarlatana.

Narod NEMILOSRDNO SUDI! Pokazao je TO NA OVIM IZBORIMA, da ŽELI „KORAK NAPRED“ putem RAZVOJA DRUŠTVA I DEMOKRATIJE a ne „postojeći ŽUTI DOSMANLIJSKI SISTEM KORUPCIJE I LOPOVLUKA“.

Elem, da se VRATIMO LEKCIJI IZ PROŠLOG BROJA.

Veljko je DAO slikovito u pripoveci „Zapaljeno žito“ dubok neljudski egoizam ČIJI JE MOTIV AKTUELAN I DANAS, SABOTAŽA, OPSTRUKCIJA I DESTRUKCIJA ŽUTE DOSMANLIJSKE žgadije  PREMA SVIM REFORMAMA AKTUELNE VLADE razvoja DEMOKRATSKOG DRUŠTVA I RAZVIJANJA POSTULATA DEMOKRATIJE BEZ KORUPCIJE I MITA!

Njega je najviše zanimao život u sredini zavičajnog grada. Želeo je da pronikne taj DUH PALANKE i u njenu snagu, u njenu magiju, u dejstvo na sudbinu ljudi koji žive i/ili koji su „dodjoši“. To zlokobno i zloslutno „mrtvo more“ koje proizvodi DUH PALANKE   primitivne provincijske sredine koja sputava i uništava ako se „zadružnim i seljačkim ideolozima neda’de ma’ koja uloga, nemare’ ONI, nek bid’nu i STATISTI, samo da su tunak’“ – o tome slikovito govori njegova pripovetka sa tezom „Moloh“, koja opisuje ravangradsku sredinu koja svojim egocentričnim životom parališe ljudske snage, oduzima ljudima polet duha.( Zar DANAS nije aktuelna „priča“ koju je kreirao i sproveo „seljački ideolog“ strankadjije koji pripada redu onih što vole’du koferče sas’ banane, kako kaže Lala;   TAKO JE „VAROŠ KOJA SE NEKADA NIJE ZVALA ŠARENA KRAVA“ ostao bez  SPORTSKE HALE za koju je bilo SVE PRIPREMLJENO (od projekta do „finansijske konstrukcij“) SAMO  DA SE podje sa IZGRADNJOM!?

Junak govori Veljkove misli: „Naša sredina je sebična i ljubomorna. Ona hoće čoveka da poseduje svega. Ti na mojoj ravnici ne možeš izrasti iznad niskih krovova da preko njih gledaš, jer ti se zemlja ugiba pod nogama, i ti upadaš do pojasa… Njena je ljubav strašna, i kad te ona zanese i pretopi u sebe, ti više ništa drugo ne možeš stvoriti, samo ono što je njeno,  samo  što  ona voli, što ona razume, što ona potrebuje, i niko više na svetu. Moja zemlja ne trpi genijalnost, jer genije je svačijji i jer je ona pravedna mati – ti je njena čarobna moć – ona voli svu svoju decu podjednako, i neće ničiji glas da krikne više ostalih. Moja zemlja živi svojim životom  i ne haje za celim ostalim svetom, ona ima svoju istoriju i svoje smerove kojima ona sve pokorava, izravnava i lomi. Na tajni žrtvenik prinosi ona dnevno srca i mozgove svoje najbolje dece. Zašto? Da bi sačuvala primitivno devičanstvo svoje vatrene ljubavi za sve svoje male i nište, koji su, svi zajedno samo, gorostasni i duboki.

Ti to (kao „dodjoš“) ne razumeš? Izgleda ti kao bajka. Jeste priča o mojoj zemlji bajka, jer njen je sadašnji život još trajanje, praistorijska bajka, haos, u kome se samo nazire kontura jedne veličine. I u toj nedokučivostije baš njena neodoljivost – čar. Sumorna i divna, krvoločna i neodoljiva kao Moloh, proždire ona svoje najbolje zbog nekog nedokučivog nagona…“

Ovde je interesantno napomenuti da je „njegovo mišljenje“ plod gorčine i „neprimerenog iskustva sa DUHOM PALANKE“ u njegovoj unutrašnjoj rezignaciji sukoba sa sredinom, koju slikovito opisuje u pesmi „Srb(p)ska zemlja“:

„Ovo je zemlja prokleta, al’ moja;

maćeha moja, mati moja draga;

a ja te mrzim, jer te niko ko ja

ne ljubi tako, moja mati draga!

O, ti si zemlja prokleta, al’ moja.“

Magija ravangradske sredine jača je od njegovih ambicija i planova. Bio je sposoban za gigantske industriske poduhvate, a svoj izuzetan talenat i energiju utrošio je u sitne komunalne ravangradske poslove. Moloh je njega prožderao, kao što će prožderati i njegove potomke, jer ZAO DUH PALANKE ne bira sredstva koristeći dodjoše: njihova su kolena uvek spremna da se saviju na molitvu jer lažne vrednosti i prazne reči sakriva ono što je nisko na i u njima: Vrlinu je potrebno stvarati sitnim dušama jer po putu na kojem su hodali pisali su znake i istinu su objašnjavali i dokazivali prolivajući krv, zabludama i mržnjom u srcima.

To su doneli sa sobom…

Share Button