Share Button

KOLEVKA MUDROG NARODA

– prvi deo –

Kina svojom veličinom  približno zauzima područje cele Evrope, dok je njena istorija i kultura u osnovi pisana istim jezikom više od TRI hiljade godina, koja se pripisuje trima vladarima i petorici careva.

Tim kulturnim junacima prethode tri dinastije: Hsia, Shang, Chou. U neprekidnoj borbi za vlast, kao i širenju kineske kulture uz neprekidno širenje naroda sa severa na jug kao i osvajanju odredjenih prostora u odrdjenim razdobljima bogate istorije kineskog naroda. (tri hiljade godina pre naše ere), kada se Kina po prvi put ujedinjuje za vladavine Shih Huang Tija iz dinastije Sh’in, od koga potiče zapadni naziv za Kinu. Kinesko ime za Kinu je Ch’ung – kuci ili  Srednje Kraljevstvo.

Na tradicionalni kineski kult predaka i golemu raznolikost božanstava stolećima su uticali filozofsko učenje Konfucija, taoizma, kojeg je osnovao Lao  Ce(Tzu), stariji Konfucijev savremenik, a potom i budizam koji je preuzet iz Indije. U kasnijem razdoblju širi se islam i hrišćanstvo.

Veći deo književnosti navodi kao datum svog nastanka Shang ili Chou dinastiju, koja zapravo pripada Han dinastiji ili kasnije, zbog mišljenja da se krivotvorenjem datuma dobija na ugledu dela. Za to je, prema izvorima, odgovoran Li Szu, ministar za vladavine Shi-huang-tija, godine 213. pr.n.e. on je nagovorio cara da spali sve knjige osim stručnih priručnika za lečenje, proricanje, poljoprivredu i uzgoj drveća. Nametnuo je mišljenje da  naučnici proučavaju prošlost  samo da bi osudili sadašnjost i suprotstavili se svakoj inovaciji i napretku u društvu. (Zbog toga je stradalo četristo šezdeset naučnika.)

Radjanje reda iz haosa, koje opisuje kineska mitologija (koja je sačuvana) kako su se car Severnog mora Hu i njegov južni dvojnik Shu sastajali u carstvu Hun-tuna, cara Središta. Hun-tun, što znači haos, bio je veoma gostoljubiv, ali mu je nedostajalo sedam telesnih otvora koje su drugi ljudi imali. Da bi uzvratili gostoprimstvo Shu i Hu, što znači „munja“ odlučiše stvoriti potrebne otvore na Hun-tunovom telu, svaki dan po jedan. Sedmog dana, Hun-tun umre. Tog trena nastade svet kakav je danas.

Haos je bio nalik kokošijem jajetu. Nije bilo ni Neba ni Zemlje. Iz jajeta je rodjen P’an-ku, Zemlja je nastala od njegovih teških elemenata, a Nebo od laganih. P’an –ku  se prikazivao kao patuljak odeven u medvedje krzno ili ogrtač od lišća.  Tokom 18.000 godina razlika izmedju Zemlje i Neba dnevno se povećavala 4 metra, a istim je ritmom rastao i patuljak, te je svojim telom ispunjavao prazninu. Četiri strane sveta i pet velikih planina nastali su iz njegovih kostiju, kada je umro, reke i mora od njegove krvi i zemlja od njegovog mesa. Vetar i oblaci su od njegovog daha, grom i munja od njegovog glasa, levo oko Sunce, desno oko je Mesec, njegova kosa su zvezde a obrve planete.

Sličnost nalazimo u Indiji, u Hinduizmu. U kineskoj filozofiji jang i jin su dva suprotna dela koji zajedno čine skladnu celinu. Primeri su muško-žensko, Mesec – Sunce, voda – vatra, četvorougao –krug. Prema jednom izvoru jin i jang su božanstva odgovorna za upravljanje Zemljom i Nebom.

U periodu od 25 – 220. godine postojale su tri škole mišljenja: suan je, hun t’ien i t’ien kai ili chou pei.  

Prva škola je učila da se Sunce i druga nebeska tela slobodno kreću po nebeskom svodu.

Hun t’ien škola je učila da je svet poput uspravljenog kokošijeg jajeta. Nebo, kojim se kreću zvezde, nalazilo se sa unutrašnje strane gornjeg dela ljuske. Zemlja je plutala na prvobitnom okeanu počivajući na dnu ljuske.

Prema učenju najstarije škole, preokrenuta činija nebeskog svoda okreće se na jednoj osovini, zvezdi Severnjači, dok su ostale zvezde pričvršćene za činiju. Zemlja je četvrtasta i nepokretna- ona je jin

. Nebo se okreće, okruglo je i ono je jang.

Prema Shan Hai Chi ngu, klasičnom delu o nastanku planina i reka, čudovište  Kung Kung pokušalo je ukrasti vlast od četvrtog cara Jaoa. U tome nije uspeo i u znak odmazde bacio je rog u severozapadni potporni stub, planinu Pu Chou (nezaobljen). Planina se raspukla, Nebo se nagnulo prema severozapadu i u nebeskom je svodu nastala šupljina. Zemlja se nakrenula na stranu zbog čega vode teku u jugoistočnom smeru. Od tog udarca nadošle su poplave. Ta „katastrofa“ objašnjava i izmenu godišnih doba, klimatkse promene kao i smenu dana i noći.

 

2.1          Glavni mitološki izumitelji

Fu – hsi, prvi vladar: ribarenje, pripitomljavanje životinja, uzgoj svilene bube i duda, proricanje, instrumenti za merenje, kalendar; obred venčanja uvela je njegova mladja sestra i žena Nu –kua.

Shen-nung, drugi vladar; poljoprivreda, lečenje travama

Huang Ti, prvi car: točak za kola, razvoj grnčarstva, kompas, brodovi, ratna oprema

Yao, četvrti car, usmerio vetrove pomoću Strelca Yia

Shun, peti car: nadzirao poplave uz pomoć Yua koji ga je nasledio kao vladar

Yu, dinastija Hsia: nasledio Shuna, a njega je na zauzimanje plemića, nasledio sin Ch’i; to je utemeljilo pravo prvorodjenog sina na nasledstvo i dinastički sastav koji je trajao do 1912. godine.

 

2.2.         Mitske i istorijske dinastije

Mitska                                                  tri vladara (Fu-hsi; Shen-nung; Yen-ti)

Mitska                                                  pet careva (Huang Ti; Žuti Car, Chuan Hsiun; K’u;Yao; Shun)

2000 – 1520.  pr.n.e.                        Dinastija Hsia

1520 – 1030.  pr.n.e.                        Dinastija Shang (Yin)

1030  –   221.  pr.n. e.                       Dinastija Chou

221 –    207. pr.n.e.                        Dinastija Ch’in

202 –    220. g.n.e.                          Dinastija Han

221 –  265,                                         Tri kraljevstva

265 –  420,                                         Dinastija Chin,

420 –  479,                                         Dinastija Sung,

479 –  581,                                         Šest dinastija,

581 –  618,                                         Dinastija Sui,

618 –  906,                                         Dinastija T’ang,

907 –  960,                                         Pet dinastija,

960 –1126,                                         Severna Sung dinastija,

1127 –1279,                                        Južna Sung dinastija,

1260 –1368,                                        Dinastija Yuan (Mongoli)

1368 –1644,                                        Dinastija Ming,

1644 –1912,                                        Dinastija Ch’ing (Manchu)

1912.                                                    Republika

 

2.3.  Stvaranje sveta

Postojali su Nebo , Zemlja, biljke i životinje, a da je P’an –ku bio nezadovoljan što nije bilo razumnih bića da uživaju blagodeti prirode, stoga je načinio od gline čoveka i udahnuo mu jin i jang.  Bogatstvo mita opisuje načine na koje su se ljudi naučili iskorišćavati prirodna bogatstva, ali se , uglavnom ta otkrića pripisuju mitskim bićima u ulozi junaka kulture. U svakom od ovih mitova postoje osnovni postulati kao obeležja održavanja poretka, ravnoteže, što je oduvek bila prva briga kineske religije i obreda. Obredi  se redovno obavljaju i sklad preovladava. Osam trigrama, čija se tumačenja nalaze u I Chingu (knjiga promena), kao i kružni simboli jina i janga, svi su povezani sa Fu-hsi-jem i Nu-kuaom i simbolizuju red koji je Tao (put).

Share Button