Share Button

220px-Rembrandt_van_Rijn_-_Self-Portrait_-_Google_Art_ProjectOn je najznačajniji holandski slikar, bakropisac i graver 17. veka – rodjen je 15.07.1606 u Leidenu a umro je 4.10.1669 . godine u Amsterdamu.

Još za života je bio čuven u celoj Evropi. Veliki uticaj je ostavio na svoje učenike i slikare tog vremena svojim stilom.

Čuvena slika Čovek sa zlatnom kacigom (danas u Berlinu, Staatliche Museum, Stiftung Preussischer Kulturbesitz, Gem. Galerie) prepoznata kao imitacija od druge ruke.

Mišljenje o Rebrantovoj umetnosti, uprkos svem divljenju i zanimanju za biografiju,podložan kolebanju; njegov način slikanja često su otklanjali kritičari koji su bili više privrženi idealima renesanse. Prigovarali su slikama nedostatak proporcije i lepote. Drugi su prepoznavali „duboku ljudskost“ u njegovim delima.

Rebrant je rodjen kao osmo dete mlinara Harmena Gerritsza van Rijna u Leidenu. Posle završetka latinske škole upisuje 1620. godine tamošnji univerzitet starih jezika. Odlazi potom u Amsterdam kkod renomiranog slikara Pitera Lastmana, koga su uporedjivali sa čuvenim Paul Rubensom, koji je izuzetno uticao na njegov budući rad.

Jakom koloritu i stafažama krajolika pod uticajem Talijana i Elsheimera, Rebrant daje i svoj individualni pečat slikama: dramsko grupisanje, intenziviranje svetla, oštrije promatranje i proziranje zbivanja.

U svojim ranim radovima, kao što je slika „Juda vraća srebrnjake“ (Whitby, Zbirka Marchioness of Normaby) poznavalac umetnosti C. Huygens je 1629. godine  hvalio „živost strasti“.

1631. godine se seli u Amsterdam. Čuvene su slike prikazivanja biblijskim motiva:

– „Skidanje sa Krsta“ (oko 1633. godine, Minhen, Alte Pinakothek),

„Hrist na Genezaretskom jezeru“ (1633. Boston, Garden Museum),

„Samson preti tastu“ (oko 1635. godine, Berlin, Staatliche Museen, StiftungPreussischer Kulturbesitz),

„Žrtvovanje Isaka“ (oko 1635. godine, Lenjingrad, Ermitaž),

„Baltazarova gozba“ (oko 1636. godine, London,  National Gallery),

„Oslepljenje Samsona“ (1636. Frankfurt/M, Stadel).

Uz istorijske motive, on je eksperimentisao i istraživao prikazivanje ljudskih afekata na pojedinačnim portretima, fiziognomskim studijama i brojnim graviranim autoportretima i nameštenim stavovima, grimasama i maskiranjima istraživao i fiksirao duševna stanja, kakve je u to vreme cenilo imućno gradjanstvo.

Bankrotirao je 1657/58 zbog rasipničkog života kada su mu  kuća i posed prodati na aukciji; od tada živi povučeno, posvećen slikanju biblijskih motiva.

 

 

 

 

 

 

 

Share Button