Skip to Content

More reviews by artbetting.net
BIG Them
archive

Daily Archives: 25. June 2017.

post

Marko Fratrić

post

Vanja Vukša

Vanja Vukša, rođena 1992. u Kraljevu.Osnovnu školu “Đura Jakšić” završila u Kaću, mestu pored Novog Sada.Pohađala srednju Mašinsku školu, Novi Sad. Nakon završetka škole upisuje Pedagoški fakultet u Somboru, na smeru Bibliotekar-informatičar. Hobi su joj pisanje, igranje video igrica i skupljanje razglednica iz svih delova sveta kao i moguće već izumreo hobi skupljanje salveta .Aktivna je u mnogim organizacijama kao volonter, volontirala i na festivalima kao što su Exit, Nisville itd. U prilogu ćete videti njene priču za ovaj broj smo pripremili:

 

        

                                                                                               Borba svetlosti i tame

                Da li je svetlost stvorena da odoleva tami,a da sa druge strane bude vecno okruzena njom? Odakle uopste tama u svetlu Bozijeg stvaranja? Toliko pitanja a skoro ni jedan jedini odgovor. Mozda je svetlost sebicna jer svetli prirodno obasjavajuci samu sebe ,a obasjava i svakoga ko zeli da izadje iz tmine i pri tome ostaje ista. Svetlost ne menja svoj karakter.Svetlost i tama su celina i jedno bez drugog ne mogu. U njihovoj je prirodi da se smenjuju kao dan i noc.Iritantno je to sto neko konstantno zivi u mraku ,a pri tome odbija to da prizna. To su podeljene licnosti ogranicene duhom i karakterom.Mozda je i bolje da takve osobe nikada i ne izadju iz mraka jer ce predstavljati samo senku na svetlosti.Ljudi su po svojoj prirodi deca i svetlosti i tame,jer svetlost ni najveci nisu mogli da dosegnu bez mraka. Polazeci od toga moze se povuci paralela sa nasim zivotnim uspesima i neuspesima. Ne postoji ljudsko bice koje u odredjenom trenutku svog zivota nije osetilo zagrljaj tame pa makar i nesvesno. Svetlost bez tame je nemoguca u ljudskoj egzistenciji jer jedno drugo dopunjavaju.Mi ljudi smo isuvise mali da bismo uticali na tu stihiju prirode. Na kraju svakog mracnog tunela postoji makar mali tracak svetlosti koji ce nas obasjati. Cini mi se da je mnogo veci zlocin kada je nasa dusa obavijena velom tame dok nase telo obitava u svetlosti. Opet,sve je to relativno. Sve je do prirode coveka i u tome kako ce taj isti covek iskoristiti ono sto mu je Bog dao,zivot. Treba da uzmemo taj dar i da ga iscrpimo sto je bolje moguce. Jer ako budemo ljudi svakako ce svetlost sacinjavati veci deo naseg zivota ,a tama ce se pojavljivati u obliku noci. Tesko je biti covek i to mnogi ne razumeju do trenutka kada im dusa strada. Zivimo po nacelima koja nam je podario Bog i bicemo obasjani. “I svetlost svetli u tami, i tama ga ne obuze.” Nadam se da ovaj citat iz Biblije ce biti poruka svima. Dozvolimo tami da nas malo uzme,jer bez nje ne mozemo,ali nemojmo joj dozvoliti da nas cele obuzme.

 

 

post

Vesela fukara-moja mladost Ivan D. Mićić

Pre nego što je diplomirao na ekonomskom fakultetu u Beogradu, završio je srednju i osnovnu školu “Avram Mrazović” u Somboru.
Školske: 05/06 upisao postdiplomske studije na ECPD-u Beograd.
SEPTEMBAR 2009. godine- Beograd: Nastavno veće za postdiplomske studije(MEĐUNARODNE MAGISTARSKE STUDIJE) ECPD – Beograd (ECPD-a Beograd – ECPD International Postgraduate Studies in Management B e l g r a d e – Predsednik prof. Dr. Lazović –(Predsednik prof. Dr. Lazović) odobrilo odbranu magistarskog rada Mićić D. Ivan kod profesora Dr. Dragan Koković na temu: – Organizaciono ponašanje između komunikacije i manipulacije.
Otac je dva sina, koji su završili fakultete u Beogradu. Živi i radi u Somboru, gradu svoje mladosti.Njegovu knjigu možete da preuzmete ovde:

 

vesela_fukara

post

POHVALA GLUPOSTI „opšte prakse“

Nisu „umni“ Srbi zalud stavili na „Prvu Zastavu“ u Orašcu, kada je Karadjordje izabran za vodju ustanka, „četiri ocila“.

Вазда је у Срба било,умних, интелигантних, образованих и предузимљивих, глава: једна од њих је на „понос и дику“ Срба, Димитрије Давидовић(види опширније 18. Број), отац србског новинарства, који је (између осталог) написао (нацрт предао руском посланику Рибопјеру) Хатишериф, који је свечано прочитан на Ташмајдану 13. Децембра 1830. године.  (На том месту где је прочитан хатишериф подигнута је црква Светог Марка)

Први Србски национални програм , Н а ч е р т а н и ј е, је написао 1844. године Илија Гарашанин . (но Срби не би били Срби(!): – једни су га упоређивали са Мирослављевим јеванђељем, тврдећи да има исту историјску вредност у србској политици као знаменито средњевековно дело у србској култури, док су га „други“ , „србски јаничари“, срби, сатанизовали, сматрајући да је тај документ извориште великосрбске хегемонистичке идеологије.)

Од Вожда Карађорђа, преко (не)писменог  кнеза Милоша (да се не осврћемо на „ранију“ богату Историју Срба, од  Цара Душана) до своје „наметнуте пропасти“ у  југословенству, увек су Срби били „између“ чекића и наковња, између макијавелизма(многи „нису ни чули“ за славног флорентинског политичког мислиоца Николу Макијавелија:  -„владар треба да управља у интересу јачања државе, без обзира на то да ли ће циљ постићи законским средствима или силом“) и полтронства, до подле ласкавости западу досманлијске жуте жгадије на челу са „јадијом и шифрованим млађаним дилетантом и шарлатаном“: –  у своју, криштоманску корист, а на штету народа и Државе Србије.

Nisu „umni“ Srbi zalud stavili na Slaviji ,( „kružni tok“), grob Dimitrija Ducovića – stalno se vrtimo u krug?! (Данас је „на том месту“ никла,( прелепа),  фонтана.

 

Šta su nam „(naše) Revolucije“ dobroga donele Državi Srbiji: od Prvog Srbskog Ustanka, preko balkanskih ratova, Slobodne i Nezavisne SRBije da sebe samu „satre i uništi zarad jugoslovenstva, nametnute stupidoidne ideje „slobode i bratstva svih naroda Balkana, Velikog i Drugog rata, do nametnutog programiranog  „nacionalnog budjenja“, devedesetih, svesti „svih“ u „očuvanju svog etničkog identiteta“ od velikosrbskog  hegemonizma  –  jer, „dežurni krivac“ za „sve“ je Srbija !?

Са једне стране вечити „пријатељи“ су се утркивали да праве коалиције против Срба све јединственији, стрпљиво су чекали и (нажалост) дочекали, са жељом: да се стално дестабилизује, девастира и смањује, уз  сталну тежњу потпиривања агресивног атеизма који је ишао до верског мазохизма, што је потпуно парадоксално, јер смо били свесни чињенице да ако будемо (а јесмо,(од Млетака) посебно у поратном периоду, када су комуњаре узеле власт) губили Веру и Традицију, своју историју и поштовање својих предака – ГУБИМО И СВОЈЕ САМОПОШТОВАЊЕ И ИДЕНТИТЕТ КАО НАРОД – СРБИ.

Друга велика „зла коб“ је била стална борба „за власт“, било унутар породичних брато-убилачких ратова до борбе црквених патријарха(до данашњих дана) за што већи „колач“ власти, самим тим и поседа.

Стална „Ватиканска Флоскула“, БИЛА НАМ ЈЕ И ОСТАЛА ИДЕЈА ВОДИЉА, од: „братства и јединства“: до „за крст часни и слободу златну!“,СРБИ СУ БЕЗГЛАВО И ПОСЛУШНО СПРОВОДИЛИ ИДЕЈЕ У ДЕЛО; световни раскол је био дијаболичан, свесно наметнут од нове идеолошке „елите“ која је наметала  „квази веру“ која вандализује светлу историју и традицију Срба као народа – можда је чиста (она) Љубав (чудна) Бога  родила у нашој свести ону исконску вредност епског СРБСТВА.

Покажите ми народ у Европи, који је више „пљувао“ по својој историји и својој (православној) вери. Наши  кадрови, уз два „петка радног стажа“ и са „вечерњим курсевима“ описмењивани, утркивали су се да блате и ниподаштавају „народне обичаје“ и Православну веру, често (не)свесно губећи компас што им је позиција власти била виша. Осионо, због наше лажљиве гордости  смо захтевали „да видимо тог Бога, већ једном“ и/или  сурово малтретирали  наше„часне“ духовнике, људе од врлине саздане да у својој скромности величају „нашу православну духовност“.

Вечити и стални „слепи послушници“, људи без морала са „начелном обавезом и ставом“ (услов за политичку каријеру) спровођења АНТИСРБСТВА „ватиканских флоскула“,( прво византизације, онда балканизације, кроз (вечите)сатанизације СРБА као народа) МИ СМО САМИ СЕБЕ НА КРСТ РАЗАПИЊАЛИ (посебно, данас, кроз „сепаратну дозирану демократску интересну власт“), свечано смо „истрајавали на путу“ да „убијемо и истерамо Бога“ из нас самих, док су нам свесно наметнули  „фазу лудила антихриста“, када је ,посебно данас, ОПАКО И ОПАСНО ДА ГУБИМО ЕТНОИДЕНТИТЕТ и „националну душу“, призивајући и поштујући „флоскуле сепаратне демократије“ као  „авети“ светле будуће пропасти, кроз  новокомпоноване пропагаторе „православља“ у скупоценим џиповима окићених „ко божићне јелке“ златним ланцима.

Наметање  „дозиране“ демократије као „идеолошки став“ довео је до моралног суноврата у Србском друштву и масовног лицемерја које цинично спроводи, „неметнута флоскула“, Европска унија.

Док су се „други“, по Европи, пријатељи, уједињавали (имате сијасет примера из историје Немачке, Француске, Енглеске) МИ СМО СЕ РАСЛОЈАВАЛИ, ЦЕПАЛИ и ДЕЛИЛИ – што је довело да се „преко плота“ МРЗИМО И ДА НАС УНУТРАШЊЕ ДЕОБЕ и локално-регионална издвајања и раздвајања само СЛАБЕ И ЈОШ ВИШЕ ДЕСТАБИЛИЗУЈУ И УНИШТАВАЈУ.

Једном приликом сам написао афоризам „Србски опанак је жилава неуништива снага етноса“         , који је код „вечитих пријатеља“ , суседа, изазивао завист, мржњу и злурадост према нашој богатој култури и традицији, која је, наравно, историјски присутна.

Стари заветни знак народа СРБА: Четири С, као путоказ ТРЕБА ДА БУДЕ ИДЕЈА ВОДИЉА У СВИМ ПОСЛОВИМА И НА СВИМ ПУТЕВИМА.

Овом „новокомпонованом“ ДОЗИРАНОМ ДЕМОКРАТИЈОМ СРБИЈА КАО ДРЖАВА СЕ ПОНОВО СУОЧАВА СА ИСТИМ ПРОБЛЕМИМА:

Разноразни дилетанти и шарлатани у ЛИКОВИМА шифрованих МЛАЂАНИХ  криштоманских  „tadija – јадија“ су ПОНОВО на делу, kroz favorizovanje „nejakog (zaštitinika) Uroša“ uz već prepoznatljiv scenario okupljanja „po trgovima i ulicama“ (pre)poznatih( zavedenih, za sitnu apanažu) likova do „vrcave“ „male karleuše sa bradom“ „što smara istim forama(sada i to može tri u jedan) u drugom pakovanju“- svi se „zdušno“ zalažu I BRINU za sprovodjenje „separatno-  dozirane dosmanlijske demokratije“.

post

POHVALA GLUPOSTI EFEKATA UVODJENJA NEOLIBERALIZMA

Danas, sa ove vremenske distance, smo svedoci, kada je „skoro u svim“ zemljama sveta „umro“ i/ili je „proteran“ socijalizam, da je poznati pamflet Lenjina „Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma“ zapravo bila maliciozna težnja  vlasnika „kapitala“,( jer je bio prinudjen  kada mu je  sve više uskraćivana potreba u Evropi da zadovoljava „glad“ za profitom s’obzirom da je „životni standard“ radnika povećan  putem jačanja i razvoja svesti „sindikalnog“ mentaliteta medju radnicima u Evropi),odnosno, da stvara zavisnost seleći svoj „kapital“, izvozeći eksploataciju „iz Evrope“ u „treći svet“.

Seljenje kapitala izazvalo je jačanje sukoba konkurencije medju  „monopolističkim kapitalistima“, gde je narod (u nerazvijenom delu sveta)  „platio“ svojom krvlju(putem podsticanja„revolucija“) visoku cenu  kreiranja „političkih“ podela koje je „kapital“  zagovarao kod plasiranja kako bi što više profita zaradio.

Preteča škole teorije zavisnosti (Lenjin) nesvesno je ukazao na problem dvadesetprvog veka: kontrolisanog radjanja (stepena) siromaštva „globalnog proletarijata“(!) jer „seljenje kapitala“(sa „bogatog“ severa na „siromašni“ jug) stvara „akumulaciju kapitala“ (na odredjenoj teritoriji) koji „racionalno“ eksploatiše (ne samo radnu snagu) i (što je još važnije!) i (preusmerava) prirodno  bogatstvo, (kroz „neuravnoteženi razvoj“)  nacionalnih resursa u prividan (iz)balansirani privredni razvoj (jer statistički i ekonomski pokazatelji to dokazuju) .

Nametnuti  koncept  neoliberalizma (putem paradigmi liberalne teorije trgovine) „razmene roba i usluga“ (na doziranom nivou) u otvorenom sistemu svetske trgovine stvara od teritorije (zemlje/države) u koju se „plasira“ kapital, večitog „dužnika“ kome se „omča“ dozirano (’spram „interesa“(politika) kapitala)“popušta i/ili steže“ jer neoliberalni korporativni fašizam diktira i nivo („lažne“ i/ili „iščašene“ ) dozirane  „parlamentarne  demokratije“.

Najveća „bolest“ našeg (Države Srbije) „privrednog“ rasta je „politikantska“ borba za vlast jer se  kroz „borbu“ osvajanja funkcija kreira „državna moć“ koja se koristi za unapredjenje ekonomskih interesa  odnosno „lakšeg“ sticanja bogatstva (konformističkim privilegijama interesnih grupa).

Proterivanje „obrazovanja“ iz zemlje u korist „sposobnih i kreativnih polupismenih duhovnih evnuha“ koji su „jaći“ od Zakona da ne plaćaju porez, nametanja postulata kao paradigme modusa(svih oblika) korupcije, uništavanjem (i/ili svodjenjem) prava radnika i seljaka (kroz zakonska akta) na „golu“ egzistenciju, štetne (ekonomske i ne samo ekonomske) politike (političkog liberalizma)  „jednosmernih“ olakšica slobodne trgovine, dozirana teledirigovana birokratija i „sindikati(koji zagovaraju poražavajuću društvenu cenu rada jer nema „platnih razreda kroz stepen obrazovanja“)“ samo pospešuju  „odliv mozgova“ ( svih obrazovnih profila) i favorizuje se i kreira „politika“ „stezanja“ kaiša koja dovodi da nam je stopa mortaliteta veća od stope nataliteta a da se „nivo i stepen“ siromaštva društva nipodaštava i toleriše.

post

Mikelanđelo Buonaroti

Mikelanđelo Buonaroti  rođen 6. marta 1475. u Kaprezeu, Firentinska Republika – umro 18. februara 1564. godine u Rimu, bio je italijanski renesansni vajar, slikar, arhitekta i pesnik, sa neuporedivim uticajem na dalji razvoj evropske umjetnosti.

Za vreme života već je bio smatran najvećim umetnikom svoga vremena, a od tada pa do danas jednim od najvećih umetnika svih vremena. Veliki broj njegovih dela iz slikarstva, vajarstva i arhitekture su među najpoznatijim u istoriji umetnosti. Velika popularnost freski Sikstinske kapele je najvjerovatnije posledica velike popularnosti slikarstva u 20. veku, ali takođe i činjenice da veći broj njegovih skulptura nisu završene.

post

Bonton za dodjoše…

Ima jedan ovdašnji, nije ko’ Laza doš’o, što je po ćefu’ našem  insajderu Lali. Što je taj vol’o Ravangrad i „moju ravnicu“, pa kad oplete na (maternjem) bunjevačkom, jer nikako mu se ne svidja korumpirani gradski život i da od rodne zemlje, što je ovdašnji prodaju u bezcenje, ( grude), traži leka oboleloj duši.

Nije mogo’ da ostane pasivan posmatrač, ljudske gluposti, nego je svom temperamentu  dao oduška u persiflaži hipokritnog, neljudskog egoizma.

Tragična sudb’a Bunje traži leka u bekstvu iz varoši, al’ dockan, vodjen instinktima zbacuje sve sa sebe što je gradsko, ni dah maternje zemlje ne može da mu vrati razorenu snagu, jer seljački sinovi propadaju kada se odrode od svoje rodne grude, od prirode, od svojih etičkih nasledja – to je teza koja nije bila aktuelna samo u Veljkovo vreme, pogledajte danas: – svaka vama čast novokomponovani dodjoši  što ste se domogli funkcija i fotelja, uz pomoć tri petka kursadžijskog obrazovanja, to samo pokazuje koliko je žuta dosmanlijska žgadija, pored devastiranja privrede, unakazila i moral i etičke principe društva – korupcija cveta: sve institucije sistema su do te mere zagadjene ovim demokratskim virusom, da je postalo „normalno“ da ukoliko hoćeš da „budeš preletačević“ i to sa funkcijom: to ima svoju cenu; hoćeš da budeš član „upravnog odbora“ i/ili da „učiš decu, postoji tarifa!“

 

Al’ um’o je Veljko da bidne i vragolan, bogati maminog, i da „zaprži čorbu“!  Vazda je bilo „u modi“ da se prave „gozbe“…

( al’ nikako sa’s ovim današnjim zapletima, da se koekude „pod patronatom“ varoši „naredjuje paprikašijada“ a da  se deranu  „osladi“ da „mazne“ novce, pa ni „ribe ni paprikaša“… – no tu treba da deluju „institucije sistema“, al’ kad bidnu proradile, još su pod patronatom korupcije!)

Na lovačku gozbu doveden je svinjar da zabavlja dovedene (raspojasane) gradske goste. No, (mudri) svinjar sačini pripovedanje od svoje lične ispovesti koja je za njega tragična, a za goste smešna. Šala ima dva kraja: tu je Veljko maestralan – za svinjara je drastično svirepa, i zbog njene paprenosti je nazvao „sremačka šala“.

Dodjoši, za ovaj put, vam je dosta…

post

Vesti iz grada koji se nekada nije zvao „Šarena krava“

Poštovani sugradjani, dragi Lalo, evo me, kojekude, posle „kraće“ pauze, neće se ponoviti (nikad ne reci nikad) – radio sam na novoj knjizi …

U medjuvremenu, bilo je interesantnih dogadjanja:
Vi, sugradjani, što ste iskazali visok nivo cinizma i „dali“ svoj glas G. Belom Preletačeviću, vas razumem, (očekivanja su vam bila „veća“ od SNS-a, kao i meni)ovde na lokalu ZB okruga (9,2%) i vi „drugi“ što ste „dali“ glas „nejakom zaštitniku Urošu( da li znate od čega vas je štitio)(17%)“ (evo, vreme potvrdjuje, da se, kojekude, „neko“ poigra(o)va sa (vama) i nama… (čitaj: dal’ to Soroš i/ili J’evropa ) „nejakom Urošu“ sa vrlo „slabašnim“ kapacitetima (pro) d a j e sinopsis „pohvale gluposti“, čak idu i „korak dalje“ ,u p o k u š a j u vređanja „inteligencije Naroda Države Srbije“, i „zadovoljni ostvarenim rezultatom „opozicije“, formira(ju) stranku?! (Tu je na „okupu“ i p r o b r a n a s v i t a duhovnih evnuha, koji Državu Srbiju „zaviše u Crno) od ove „što je u ’ćeranju što ga drži čvrsto, na kom piše „nije moj … , preko Jadije- Tadije, do ovih što su „imali dobijene tekstove“ plus, onaj sas’ gitarom … – samo im je falio šifrovani bankster mladjani diletant i šarlatan uz nakomana i tradicionalni tetkin kauč)
„Citat“ od 4.aprila 2017.godine: Bivši direktor DS Amir Bislimi oštro je iskritikovao lidera demokrata Dragana Šutanovca, koji je na Twiteru izjavio da je jedino Saša Janković ugrozio pobedu Aleksandra Vučića.
– To kaže čovek koji nije smeo da se kandiduje jer bi imao jedan odsto. Lopovčino lažovska, čobaninu sa pašnjaka, toliko si doprineo i Jankoviću. Ti prozivaš ostatak opozicije? Trojancu! Idi na pašnjak i ćuti. Uzmi svoje Frenk Miler satove i beži iz politike i svi lopovi zajedno sa Ješićem – napisao je Bislimi.(završen citat)

Mi smo ovde u „užem“ centru: Venac, Mlake, Selenča, jedan i dva, „izgubili“ izbore – da nam nije bilo stranke G. Pastora, koji su „svi“, dosledno i principijelno, dali glas, baš kako je rekao njihov Lider na mitingu u Novom Sadu, Aleksandru Vučiću, ne bi bilo „pobede“(u ZB okrugu) – prosta matematika kaže: da čak i „mnogi preletačevići u redove SNS-a kao i „koalicioni“ partneri, : – nisu dali glas Aleksandru Vučiću.

KAKO insajder Lala javlja, ta’ bilo je tu’na svašta nešto, bogati maminog…
No podjimo redom: Znam da se sećate onog vica o „političarima opšte prakse“ još iz komunjarskih dana: došo’ mlad novinar kod Mike Špiljka da ga intervjuiše.
Poštovani druže Špiljak, šta vi imate od obrazovanja?
– Znaš sine, u ono vreme, kada sam ja trebao da idem u školu, nije se imalo vremena. Nego te babo zaputi za ovcama uz parče sira i frulom pod pazuh, pa čuvaj ovce do noći…
– Sjutra u novinama, bidne objavljeno: Mika Špiljak, naš vrli i uvaženi, završio je Muzičku akademiju, odsek frula i Poljoprivredni fakultet, odsek stočarstvo.
Ovde se Lala češka po glavi, nešto mu nije jasno. Imademo mi ovde medju dodjošima „vidovite magarce“ na funkcijama. Pit’o ja jednu šušumigu od dodjoša: jel’ bogati maminog šta onaj ima od škole, kad stalno nešto napredno palamudi.
– Taj ti je kadar, sas’ šest funkcija u stranku i još na visoku’ funkciju se postavio i fotelju u’zo, tolk’o je sposoban. Svršio vojnu akademiju, kad je bio u vojsku; pa, mu to bilo malo’ o’šo na Ekonomiju i tamo mazno diplomu; mnogo ti on školovan…
Osta’ Lala bez teksta… Slučajno sretne svog komš’u đeneral’majora , pa ne bidne lenj upita: Jel, bogati, šta vi to tamo radite u vojsci, kad vam napredni kadrovi sa Vojnom akademijom beže iz vojske …
Đeneral komša’, za tren se zamisli, pa reče: Ti misliš na onog mehaničara za popravku helikoptera, što je dobio otkaz, zbog racionalizacije civilnog osoblja pri vojsci?!
– Taj nije video Vojnu akademiju a kamo’li da zna gde je!… Što se tiče te „druge“ diplome, sećaš se onog vlasnika pumpe što je im’o Kalos?
– Sećam se – odgovori Lala.
– Taj ti je tu pumpu prod’o i o’šo u Brčko i tamo otvorio fakultet – jel’ ti sad jasno?!
Dalje se igra: – tandrčak, tandrčak, vreteno…

Doš’o Lala sav smoren kod nas.
– Šta ti je Lalo?!
– Ta’, ništa i svašta nešto… Po varoši se propagira, noć ovoga, noć onoga, sad će da bidne i „noć knjige“, ondak posle toga „noć …“
Ko nam to „prodaje“ fašističku“ „ižvakanu žvaku“, što je tridesetih bila „tradicionalna“ manifestacija okupljanja NOĆU – jer , kako kaže „nauka“, čovek gubi pažnju krajem dana i pod (raznoraznim) „svetlostima“ noći sklon je „većoj“ manipulaciji“. Setite se „mitingovanja“ fašističkih hordi posle „psihodeličnih“ (nadahnutih) govora Adolfa Hitlera.
Zar to što se organizuje ne’mož’ da bidne po danu (dan ovoga, dan onoga) i/ili kad je „kršteno“ vreme za „normalan“ svet… Okanite se ćorava’ posla… koje vam serviraju…
U „zdravom telu, zdrav duh…“

Kako mi kazuje insajder Lala, on je vrlo pažljivo posmatr’o i (za)gledo’ seriju o jednom avangardnom Srbinu po imenu Laza, što ga je put namerio i doš’o da jedno vreme živi i radi u, ondašnjoj, Varoši. Mnogo mu se tu nešto svašta, kojekude, svidelo u serijalu, al’ ima Lala jednu zamerku!
– Šta ti je Lalo, što si tako srdit!? – pita ga naša snaša.
– Ta, ono ko’ velim, mi smo nekada davno imali kuću gde su se obitavale raznorazne komen’dije i raznorazne (melo)drame; tu je bilo tušma’ nekih koji su navlačili maske i većma glumatali…
Mogo’ je bar jednog od ovijeh’, što su ’ođe, da angažuje, bar kao statistu – da ne prođe celi serijal bez ijednog ovdašnjeg „što se obada na daskama, što život znače“ – toliki „umetnički dojmovi“ a niđe’ ni jedan od ovijeh što glumataju…
Posebno se tu’na izdvaj’o onaj par sas’ skromnim kapacitetima dosmanlijske žute žgadije, što nam je „prodav’o kulturu“, od južnu prugu: tu vrstu kadra nismo davno imali: bili su sposobni da dele „brodvejske honorare“ (iz budžeta naravno), pa ondak’e, u dva navrata ih onaj nji’ov neobavešteni met’o da mu bidnu stručnjaci: jednog skromnih kapaciteta što vole da glumata bio načelnik okruga za privredu (u dva mandata) i jedared ga met’o da bidne direktor u lokalnoj stanici i jedared u lokalnim novinama a ovog drugog met’o da mu bidne isto na neku rukovodnu funkciju (a drekavcu dve nacrtane ovce da daš, on bi i’ izgubio) oko kulture, gde može da se namenski troše budžetska sredstva – bar, da su bili glumci… – ni po’ jada… ovako, napravljena šteta kulturi varoškoj je neizmerljiva, pazi, „kadrovi neobaveštenih sas’ južnu prugu da bidnu deo, nadaleko poznate i priznate kulture Varoši, koja je očigledno nekome smetala kada je postavila ovaj par sa’s južnu prugu da bidne njen deo…
Pogrešio si Lalo, ima jedan, koji je imo’ zavidan tekst u serijalu…
– Boga ti maminog, taj je deran o’šo pre tri’es i kusur godina… niko ni ne zna ni ti je čuo za nj’ da je ovdašnji…

 

post

Vojvodino moja mila zar’ te nije sram

Već dugi niz godina se „trudim“ da budem čovek(!) i sve sam svesniji da mi to „slabo“ polazi za rukom! Pogrešno izabrano mesto i vreme za takvu odluku…
U „ova smutna vremena“ kada nam je ova dosmanlijska žuta demokratska žgadija u amanet napravila „ostavštinu za budućnost“ u kojoj „caruju“ korupcija i privredni kriminal, gde je „prošlost večno prisutna“ jer svaki napredni pokušaj da se koriguje i ispravi nametnuto zlo „separatne demokratije“ doživljava opstrukciju jer restauracija sistema, (završene petooktobarske „revolucije“ i propagiranje separatne „demokratske Vlade“ )(kako to smešno zvekeće), „uvek“ prašta pokajnicima jer rukovodstvo SNS-a nije dobro shvatio „volju naroda“.
(Nadam se da će posle ovih izbora, OVAJ ISKAZANI CINIZAM NARODA, dajući glasove g. Belom Preletačeviću, pokrenuti stvari na bolje!)
Danas, smo svedoci u „svim medijima“, prosto se utrkuju, ko će „grdje i gore“ o novo/starom Premijeru i/ili Predsedniku Države Srbije.
Da se razumemo, ne volim ni ja Gospodina Vučića,( jer nosi pantalone), ALI, VOLIM DRŽAVU SRBIJU – ON SE TRUDI DA RADI ZA NJU, jer rezervnu DRŽAVU NEMAM –i zbog toga mi smeta OVA ORKESTRIRANA HARANGA na NOVOG PREDSEDNIKA DRŽAVE!
Da li je U PROŠLOSTI, grešio, bio ovakav i/ili onakav, od „ortodoksnog radikala“ i „velikog Srbina“ do „veličanja onoga što je poricao u prošlosti“ – velika je ISTINA! Šta je tu sporno?!
Zar čovek ne može da „uvidi“ „svoje greške“ iz prošlosti i da shvati, da je grešio…
U redu: – bio je grešnik…
Pogledajmo, šta danas radi?! Zar ON treba da bude jedini koji pokušava da RADI U KORIST DRŽAVE SRBIJE I NJENOG NARODA? – SVI OSTALI DA SE SKRIVAJU IZA NJEGA I DA KRADU I/ili da uživaju „u tekovinama svoga lopovluka, dok su bili u „demokratskoj vlasti“!
Da li je kao Premijer „pravio“ gafove? – Jeste, imao je nekoliko gafova: od dovodjenja raznoraznih „savetnika“ „sa likom i delom tetkinog kauča“ do šifrovanog mladjanog diletanta i šarlatana!
Da li nam je potrebno da kao DRUŠTVO imamo (prizemni) humor i pametovanje „one male karleuše sas’ bradu, što se ’fali da mo’re tri puta, ali samo „tamo i nigde više “) i da prosipamo „vreme i novac“,( jer nismo toliko bogati) na „iskazane performanse“ dojučerašnjih delilaca separatne demokratije, koje se dodvoravaju, i za svoju odanost i revnost traže da budu pravedno nagradjeni (sjajnim zvanjima) i/ili unosnim položajima.
Da li je to greška Gospodina Vučića?
– Jeste!…
Pod hitno je treba(lo) „sve delioce separatne demokratije(od lokala do Republike)“ izvesti pred LICE PRAVDE: ni „po babu, ni po stričevima“, već svakome prema „dokazanim separatnim zaslugama lopovluka“!
Ispitati poreklo imovine (po slovu Zakona) i,
proveriti „moduse“ PRIVATIZACIJA, tandema Šifrovanog mladjanog diletanta i šarlatana i Vlahovića, raznoraznih Šutanovaca end so on… (videti ranije moje kolumne iz ekonomije). Sva , na taj način dobijena sredstva, uplatiti u BUDŽET! (ovde je vrlo aktuelno i važno, NEMA POVLAŠĆENIH, svi moraju da snose posledice i da plaćaju POREZ)
Pod hitno, vratiti SVE PENZIJE I PLATE NA POČETNI NIVO.
Uvesti „platne razrede“ i „stručna“ sprema da bude osnova „za nivo zarade“ – sve (NE)ODGOVARAJUĆE SPREME , tipa „kv mesar“ u banci i/ili hiruškoj sali ili pk/kv šloser sa „banjalučkom Diplomom“ u skamijama parlamenta i/ili „lokalne samouprave“ DVOSTRUKO OPOREZOVATI; doneti „zaštitne“ carine kako bi se „privreda“ digla na noge, smanjiti PDV I SMANJITI POREZE I DOPRINOSE NA LD-e dva posto (po oba osnova) kada se uvedu „platni razredi“!
Od „lokalne vlasti“ do državne UVESTI „timove stručnjaka“, kao vlade u senci, za pospešivanje razvoja, kao i onemogućavanje „lopovluka i korupcije“ kroz nenamensko trošenje budžetskih sredstava i „donetih“ investicija.
Nadam se da ste razumeli, šta sam hteo da kažem! Efekti nametnutog neoliberalnog koncepta od strane šifrovanog mladjanog diletanta i šarlatana uz narkomana i „stručnjaka sa tetkinog kauča“ su ODVELI DRŽAVU SRBIJU:
– u kreiranje dužničke ekonomije kao i dominacije „stranog“ SPEKULATIVNOG kapitala BANKSTERA koji su sprovodili program iščašenog neoliberalizma pod floskulom demokratskog ekonomskog programa uvodjenjem neokolonijalizma!

 

post

Biblija kao inspiracija umetnika – deveti deo

Č e t v r t a knjiga Mojsijeva
G l a v a: – 16. Pobuna i propast Korejeve družine. Kadionice grješnika i Aronova kadinica.

23. Opet reče Gospod Mojsiju govoreći:
24. Reci zboru i kaži: odstupite od šatora Korejeva i Datinova i Avironova
25. I ustavši Mojsije otide k Datanu i Avironu a za njim otidoše starešine Izrailjeve.
26. I reče zboru govoreći: odstupite od šatora tijeh bezbožnika, i ne dodijevajte se ničega što je njihovo, da ne izginete sa svijeh grijeha njihovijeh.
27. I odstupiše sa svijeh strana od šatora Korejeva i Datanova i Avironova; a Datan i Aviron izašavši stadoše svaki na vrata od šatora svojega sa ženama svojim i sa sinovima svojim i s djecom svojom.
28. Tada reče Mojsije: ovako ćete poznati da me je Gospod poslao da činim sva ova djela, i da ništa ne činim od sebe:
29. Ako ovi pomru kao što mru svi ljudi , i ako budu pokarani kao što bivaju pokarani svi ljudi, nije me poslao Gospod;
30. Ako li što novo učini Gospod i zemlja otvori usta svoja i proždre ih sa svijem što je njihovo, i siđu živi u grob, tada znajte da su ovi ljudi uvrijedili Gospoda.
31. A kad izgovori riječi ove , rasjede se zemlja pod njima ,
*5 Moj. 11, 6.
32. I otvorivši zemlja usta svoja proždrije ih, i domove njihove i sve ljude Korijeve i sve blago njihovo.
33. I tako sidjoše sa svijem što imahu živi u grob, i pokri ih zemlja i nesta ih iz zbora.

Boticelli: Kažnjavanje Korahove, Datanove i Abiramove čete, detalj, 1481- 82, Sikstinska kapela, Rim,
Vatikan

Glava 21, 4 – 9.

Zmija od mjedi

4. Potom pođoše od gore Ora k Crvenom Moru obilazeći zemlju Edomsku, i oslabi duh narodu od puta.
5. I vikaše narod na Boga i na Mojsija: zašto nas izvedoste iz Misira da izinemo u ovoj pustinji? Jer nema ni hljeba ni vode, a *ovaj se nikaki hljeb već ogadio duši našoj.
*4 Moj. 11,6.
6. A *Gospod pusti na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu, te pomrije mnogo naroda u Izrailju.
*1 Kor. 10,9.
7. Tada dodje narod k Mojsiju i rekoše: zgriješismo što vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojsije se pomoli za narod.
8. I Gospod reče Mojsiju: načini zmiju vatrenu i metni je na motku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa će ozdraviti.
9. I * načini Mojsije zmiju od mjedi, i metnu je na motku, i koga god ujede zmija on pogleda u zmiju od mjedi, i ozdravi.
* Jovan 3, 14.

Michelangelo: Mjedena zmija, izmedju 1508 – 12, Sikstinska kapela, Rim, Vatikan.

Glava 22, 21 – 30.

Valamova magarica govori

21. U ujutru ustavši Valam osamari magaricu svoju, i pođe s knezovima Moavskim.
22. Ali se razgnjevi Bog što on pođe; i stade anđeo Gospodnji na put da mu ne da; a on sjeđaše na magarici svojoj i imaše sa sobom dva momka svoja.
23. A kad magarica vidje anđela Gospodnjega gdje stoji na putu s golijem mačem u ruci, svrnu magarica s puta i pođe preko polja. A Valam je stade biti da je vrati na put.
24. A andjeo Gospodnji stade na stazu među vinogradima, a bijaše zid i odovud i odonud.
25. I magarica videći anđela Gospodnjeg pribi se uz drugi zid , i pritište nogu Valamovu o zid; a on je stade opet biti.
26. Potom anđeo Gospodnji otide dalje, i stade u tjesnacu, gdje ne beše mjesta da se svrne ni nadesno ni nalijevo.
27. I magarica videći andjela Gospodnjeg pade pod Valamom, a Valam se vrlo razljuti i stade biti magaricu svojim štapom.
28. Tada Gospod *otvori usta magarici, te ona reče Valamu : šta sam ti učinila , te me biješ već treći put?
*2 Pet.2, 16.
29. A Valam reče magarici: što mi prkosiš? Da imam mač u ruci sada bih te ubio.
30. A magarica reče Valamu: nijesam li tvoja magarica? Jašeš me od kako sam postala tvoja do danas; jesam li ti kad tako učinila? A on reče: nijesi.

Rembrandt: Prorok Bileam, 1626, ulje na drvu, 65 x 47 cm, Pariz, Musee Cognacq – Jay
Reviw on bokmaker Number 1 in uk William Hill Bonus by w.artbetting.net
Full Reviw on best bokmaker Ladbrokes Bonus by l.artbetting.net