Share Button

Danas, sa ove vremenske distance, smo svedoci, kada je „skoro u svim“ zemljama sveta „umro“ i/ili je „proteran“ socijalizam, da je poznati pamflet Lenjina „Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma“ zapravo bila maliciozna težnja  vlasnika „kapitala“,( jer je bio prinudjen  kada mu je  sve više uskraćivana potreba u Evropi da zadovoljava „glad“ za profitom s’obzirom da je „životni standard“ radnika povećan  putem jačanja i razvoja svesti „sindikalnog“ mentaliteta medju radnicima u Evropi),odnosno, da stvara zavisnost seleći svoj „kapital“, izvozeći eksploataciju „iz Evrope“ u „treći svet“.

Seljenje kapitala izazvalo je jačanje sukoba konkurencije medju  „monopolističkim kapitalistima“, gde je narod (u nerazvijenom delu sveta)  „platio“ svojom krvlju(putem podsticanja„revolucija“) visoku cenu  kreiranja „političkih“ podela koje je „kapital“  zagovarao kod plasiranja kako bi što više profita zaradio.

Preteča škole teorije zavisnosti (Lenjin) nesvesno je ukazao na problem dvadesetprvog veka: kontrolisanog radjanja (stepena) siromaštva „globalnog proletarijata“(!) jer „seljenje kapitala“(sa „bogatog“ severa na „siromašni“ jug) stvara „akumulaciju kapitala“ (na odredjenoj teritoriji) koji „racionalno“ eksploatiše (ne samo radnu snagu) i (što je još važnije!) i (preusmerava) prirodno  bogatstvo, (kroz „neuravnoteženi razvoj“)  nacionalnih resursa u prividan (iz)balansirani privredni razvoj (jer statistički i ekonomski pokazatelji to dokazuju) .

Nametnuti  koncept  neoliberalizma (putem paradigmi liberalne teorije trgovine) „razmene roba i usluga“ (na doziranom nivou) u otvorenom sistemu svetske trgovine stvara od teritorije (zemlje/države) u koju se „plasira“ kapital, večitog „dužnika“ kome se „omča“ dozirano (’spram „interesa“(politika) kapitala)“popušta i/ili steže“ jer neoliberalni korporativni fašizam diktira i nivo („lažne“ i/ili „iščašene“ ) dozirane  „parlamentarne  demokratije“.

Najveća „bolest“ našeg (Države Srbije) „privrednog“ rasta je „politikantska“ borba za vlast jer se  kroz „borbu“ osvajanja funkcija kreira „državna moć“ koja se koristi za unapredjenje ekonomskih interesa  odnosno „lakšeg“ sticanja bogatstva (konformističkim privilegijama interesnih grupa).

Proterivanje „obrazovanja“ iz zemlje u korist „sposobnih i kreativnih polupismenih duhovnih evnuha“ koji su „jaći“ od Zakona da ne plaćaju porez, nametanja postulata kao paradigme modusa(svih oblika) korupcije, uništavanjem (i/ili svodjenjem) prava radnika i seljaka (kroz zakonska akta) na „golu“ egzistenciju, štetne (ekonomske i ne samo ekonomske) politike (političkog liberalizma)  „jednosmernih“ olakšica slobodne trgovine, dozirana teledirigovana birokratija i „sindikati(koji zagovaraju poražavajuću društvenu cenu rada jer nema „platnih razreda kroz stepen obrazovanja“)“ samo pospešuju  „odliv mozgova“ ( svih obrazovnih profila) i favorizuje se i kreira „politika“ „stezanja“ kaiša koja dovodi da nam je stopa mortaliteta veća od stope nataliteta a da se „nivo i stepen“ siromaštva društva nipodaštava i toleriše.

Share Button