Share Button

Američki fudbal

1979305_10202828581014102_4466863544832399611_o

Do pre dvadesetak godina o ovom dinamičnom i kontaktnom sportu se malo toga znalo u našoj zemlji, pa usuđujem se reći i Evropi. Međutim, negde s’ početka novog milenijuma ili nešto malo ranije, dolazi do  popularizacije ovog sporta i u nas. Pre svega medijski a nedugo zatim  su  se pojavili  i  prvi  entuzijasti  koji  su  bili  zainteresovani  i  za  nešto  više  od  pukog posmatranja ovog sporta putem malih ekrana. Kao što to inače biva u našoj zemlji, sve što je novo  i  nepoznato,  uvezeno  iz  drugih  zemalja  i  kultura  nailazi  na  gomilu  neodobravanja  i skepticizma, pa čak i kada je u pitanju nešto tako čisto kao što je sport, a pri tom se kao glavni argumenti koriste sterotipi i predrasude. Na sreću, sa razvojem ovog sporta u našoj zemlji, sve je više pristalica američkog fudbala a sve manje onih koji su protiv njega.
Američki fudbal je nastao u SAD krajem 19.veka, po uzoru na ragbi i evropski fudbala tj. soccer-a kako ga danas nazivaju amerikanci. Američki fudbal se danas dosta razlikuje od ragbija, prvenstveno što se tiče pravila  igre.  Osnivačem Američkog fudbala onakvim kakvim ga mi poznajemo  danas  smatra  se  Walter  Camp.  Camp  je  uveo  nove  pojmove,  kao  npr.  “linija skrimidža”-  koja  označava  liniju  gde  se  nalazi  lopta  na  početku  svakog  napada.  Takođe, osvajanje terena pomoću 4 pokušaja za 10 jardi (1 jard-0.9 m) bila je njegova ideja. Kasnije je uvedeno pravilo i jednog pokušaja pasa unapred (u ragbiju to nije dozvoljeno), pravilo koje je umnogome doprinelo razvoju modernog američkog fudbala kao i njegovoj velikoj popularnosti. Sa razvojem američkog fudbala menjana su i dopunjavana pravila (uveden je huddle, vreme se meri po četvrtinama, zbog čestih povreda počela je da se koristi zaštitna oprema, itd.). Tako da je razlika između američkog fudbala i ragbija postajala sve očiglednija. Danas, usudio bih se reći da imaju više razlika nego sličnosti. Trenutno je u SAD  američki fudbal najgledaniji sport a Super Bowl, finalna utakmica koja odlučuje o šampionu, je već godinama najgledaniji događaj u Americi a i šire.

U Srbiji, pod uticajem prenosa utakmica američke profesionalne lige na nekadašnjem 3. Kanalu RTS-a,  javlja se želja za osnivanjem klubova kao i saveza klubova. Prvi klub koji je osnovan u Srbiji su Legionari iz  Sremske Mitrovice. Nedugo zatim, 2003 godine formiraju se ekipe Wild Boars (Divlji Veprovi) iz Kragujevca, kao i Vukovi iz Beograda. Ubrzo je formiran savez SAFS (Savez Američkog Fudbala Srbije), a prva liga je odigrana 2004.godine i učešće je uzelo 5 timova: Sirmium Legionaries (Sremska Mitrovica), Wild Boars  (Kragujevac), Vukovi (Beograd), Panthers (Pancevo), Steeds (Nis). Zbog manjka finansijskih sredstava, što će se  u budućnosti pokazati kao hronični nedostatak, ta prva liga je odigrana bez opreme. Četiri tima iz Srbije koji su nabavili opremu za američki fudbal uključuju se 2006.godine u SELAF ligu koja obuhvata jugoistočnu Evropu.  Ti klubovi su Novi Sad Dukes, Kragujevac Wild Boars, Beograd Vukovi i Legionari Sremska Mitrovica. Ostalih 11 timova koji nisu imali opremu odigrali su ligu bez opreme tako sto su timovi podeljeni u dve grupe, sever i jug, prema geografskom položaju.
Sledeće godine, 2007. odigrana je prva liga sa opremom, dok je naporedo sa njima 7 timova bez  opreme odigralo poslednju ligu bez opreme u Srbiji. Od 2008. svi timovi koji se takmiče u Srbiji poseduju potrebnu opremu. Pravila po kojima se igra američki fudbal u srpskoj ligi nisu po NFL, već po NCAA pravilima, tj. pravilima koja važe za američku koledž ligu koja se razlikuje u pojedinostima od profesionalne američke lige.
Godine 2009. dolazi do raskola unutar SAFS-a i samim tim formiraju se dva paralelna saveza, SAFS koji su manje-više predvodili Wild Boars i Beograd Blue Dragons i SAAF koji su formirali Beograd Vukovi i Novi Sad Dukes zajedno sa još nekoliko klubova. Srećom, taj period je kratko trajao, tako da se od sezone 2010/2011 klubovi ponovo ujedinjuju u okviru jednog saveza, kao što je i prirodno da bude. Prethodne sezone (2010/2011), učešće u takmičenju je uzelo 20 klubova, podeljenih u 3  divizije – Centar, Sever i Jug. Šampioni su postali Vukovi Beograd koji su u finalu savladali u Kragujevcu ekipu Wild Boars u uzbudljivoj utakmici, punoj preokreta i pred više od 1000 gledalaca.
Pioniri ovog interesantnog sporta u našoj zemlji suočavaju se sa istim problemima od samog početka pa do današnjeg dana, istina možda manjeg intenziteta ali su problemi i dalje isti. Nedostatak sponzora i finansijskih sredstava, nerazumevanje državnih institucija i institucija na lokalnom  nivou,  infrastrukturni  problemi,  nedovoljna  zastupljenost  u  medijima  su  neki  od razloga koji koče razvoj ovog sporta u Srbiji. Većina klubova je primorana da se snalazi na razne načine da bi uopšte opstala. Iako se najveći broj klubova oslanja na sopstvene snage, na igrače koji su ponikli u tim klubovima i koji su prošli mlađe kategorije u istim, par ekipa sa stabilnijom finansijskom konstrukcijom je u prethodnim godinama uspevala da dovede strane igrače, a i stručne saradnike sasvim solidnog kvaliteta, koji su u velikoj meri doprineli većem kvalitetu lige.

Činjenica je da ovaj sport dobija i to s pravom sve veći publicitet u našoj zemlji, ali nedostatak  sredstava, kao i razumevanja nadležnih institucija, preti da suzbije njegov razvoj. Kada uporedimo posećenost  utakmica npr. Vukova na Adi ili Divljih Veprova na Sušici sa brojem  gledalaca  pojedinih  timovima iz  naše  Superlige evropskog fudbala, shvatamo  da je publika odavno već prihvatila ovaj sport kao nešto pozitivno i vredno pažnje.

 

Pravila američkog fudbala

Američki fudbal je jedan od najdinamičnijih sportova današnjice. Svaka akcija nosi nova uzbuđenja, a jedini miran period je između dve akcije kada timovi odlučuju šta će učiniti sledeće. Jedni igrači su krupni i snažni dok su drugi sitniji i brzi. Brutalna snaga je često neophodna u ovoj igri, ali takođe i inteligencija, brzina i veština. Iako je ovo igra velike kompleksnosti, naročito na profesionalnom nivou, osnovna pravila su lako razumljiva.

 

OSNOVE

Svaki tim ima na raspolaganju 54 igrača od kojih za jednu utakmicu može da prijavi 45, a na samom terenu svaka ekipa broji po 11 igrača. Tim koji ima loptu u posedu predstavlja napadački tim (offense) i njihov je cilj da trčanjem ili dodavanjem prenesu loptu preko protivničke gol linije, odnosno unesu je u protivničku end zonu (end zone). Ukoliko iz četiri pokušaja napadački tim ne uspe da pređe 10 jardi on gubi posed lopte. Drugi, odnosno odbrambeni tim (defense) nastoji da zaustavi napadački tim i natera ih da im prepusti posed lopte. Kada napadački tim postigne pogodak ili izgubi loptu, uloge se menjaju.

 

TEREN

Dimeznije terena na kome se igra američki fudbal su slične dimenzijama evropskih fudbalskih terena. Dužina terena je 100 jardi (91.44m), a širina 53 jardi (48.46m). Male bele oznake po ivicama terena (yard markers) pomažu sudijama, igračima i naravno publici u praćenju igre. Verovatno najznačiji deo terena je end zona. End zona predstavlja polje od dodatnih 10 jardi na svakoj strani terena i to je prostor u kome se postižu poeni. Kada napadački tim unese loptu u end zonu postiže glavni pogodak u igri (touch down). Podloga na kojoj se igra može biti zemljana sa pravom travom ili veštačka.

 

VREME

Utakmica je podeljena na četiri perioda u trajanju od po 12 minuta (quarters). Pauza između prve i druge kao i između treće i četvrte četvrtine je 2 minuta, dok je pauza između druge i treće četvrtine (half-time) 12 minuta. Akcije između prve i druge kao i između treće i četvrte četvrtine se ne prekidaju, tj. timovi nastavljaju tamo gde su stali pre pauze. To nije slučaj kada je u pitanju poluvreme odnosno prekid između druge i treće četvrtine. Treća četvrtina počinje izvođenjem početnog udarca (kick-off) kao i na početku utakmice.
Napadački tim ima na raspolaganju 25 sekundi za pripremu svake akcije (period od trenutka kada sudija da znak do trenutka početka izvođenja nove akcije).
Vreme se zaustavlja kada igrač izađe izvan terena, u slučaju nekompletnog dodavanja i kada sudija dosudi prekršaj.
Ako se utakmica završi nerešenim rezultatom u regularnom toku, igra se produžetak od 15 minuta (overtime). U produžetku obe ekipe imaju pravno na po jednu akciju koju započinju sa 25 jardi od protivničke end zone. Ekipa koja postigne više poena je pobednik. U slučaju nerešenog rezultata igra se novi produžetak i tako dok se ne odluči pobednik. Posed lopte se na početku produžetka određuje bacanjem novčića kao i na početku utakmice.

 

IGRAČI

Svaki tim ima tri međusobno nezavisne postave: napadačku (offense), odbrambenu (defence) i tim za specijalne zadatke (special team). Napačka postava je u igri kada je tim u posedu lopte, odbrambena kada je protivnik u posedu lopte, a tim za specijalne zadatke ulazi u igru u situacijama kada se izvode udarci nogom, kao što su ispucavanje (punt), šut za tri poena (field goal) i početni udarac (kickoff)

 

NAPADAČKA POSTAVA (OFFENSE)

Kada je ekipa u posedu lopte na terenu se nalazi njena napadačka postava (offense). Od jedanaest igrača na terenu samo njih petorica imaju pravo da budu u kontaktu sa loptom, a to su: kvoterbek (quarterback), krilni hvatači (wide receivers), tajt endovi (tight ends) i trkači (runnig backs ). Kvoterbek je mozak ekipe i od njega potiču sve akcije. Ostali igrači sačinjavaju takozvanu ofanzivnu liniju (offensive line) čiji je zadatak da blokiraju odbranbene igrače protivničke ekipe i tako zaštite svoje napadače, a pre svega kvoterbeka. Znači, jednu napadačku postavu sačinjavaju sledeći igrači:
– centar (center) – dodaje loptu kvoterbeku (snap);
– kvoterbek (quarterback) – organizuje napad, dodaje loptu hvatačima (wide receivers, tight ends) ili je uručuje trkačima (running backs), a može i sam trčati sa njom;
– 2 beka (guards) i dva obarača (tackles) – blokiraju odbranu i tako štite svoje napadače, a pre svega kvoterbeka;
– 2 do 4 krilna hvatača (wide receivers) – hvataju dodavanja i dalje osvajaju prostor trčanjem;
– 1 ili 2 trkača (running backs) – preuzimaju loptu od kvoterbeka i osvajaju prostor trčanjem;
– 1 ili 2 tajt enda (tight ends) – blokiraju odbrambene igrače, a mogu i hvatati dodavanja.

 

ODBRAMBENA POSTAVA (DEFENSE)

Zadatak odbrambene postave je jasan. Zaustaviti osvajanje prostora napadačke ekipe i što pre preuzeti posed lopte. Odbrambenu postavu sačinjavaju sledeći igrači:
– lajnbekeri (linebackers) – pokušavaju da osujete dodavanja, zaustavljaju trkače ili kvoterbeka u osvajanju prostora sa loptom;
– defanzivna linija (defensive line) – pokušavaju da probiju ofanzivnu liniju protivničke ekipe koja štiti kvoterbeka;
– kornerbekovi (cornerbacks) – brane dodavanja kvoterbeka ka krilnim hvatačima, a takođe i pomažu u zaustavljanju trčanja;
– sejfti (safety) – brani dodavanja kvoterbeka ka krilnim hvatačima, a takođe i pomaže u zaustavljanju trčanja.

 

POČETNI UDARAC (KICKOFF)

Utakmica počinje izvođenjem početnog udarca. Lopta se postavlja na specijalno postolje (kicking tee) na liniju koja označava 35 jardi polovine terena odbrambene ekipe, a određeni igrač iz odbrambene ekipe (placekicker) je šutira što dublje u polovinu protivnika. Određeni igrač iz specijalnog odreda napadačke ekipe (kick return man) pokušava da uhvati loptu i da trčanjem osvoji što više jardi. Mesto na kome ovaj igrač biva zaustavljen je mesto sa koga napadačka ekipa započinje svoj drajv (drive), odnosno seriju ofanzivnih akcija. Ukoliko je ispucana lopta uhvaćena u end zoni napadačke ekipe, igrač koji je uhvatio loptu može zaustaviti igru tako što će jednim kolenom dodirnuti tle u end zoni i time označiti takozvani tačbek (touchback). U tom slučaju napadačka ekipa započinje drajv sa linije koja označava 20 jardi njihove polovine terena.

 

PRVI DAUN (FIRST DOWN)

Napredak u američkom fudbalu se meri u jardima (yard, 1yard = 91.44cm). Cilj napadačke ekipe je da osvoji što više jardi i tako se što više približi protivničkoj end zoni. Na početku drajva napadačka ekipa ima četiri pokušaja da osvoji 10 jardi i time osvoji novi prvi daun (first down), odnosno novu seriju od četiri pokušaja za osvajanje novih 10 jardi. Ukoliko napadačka ekipa ne uspe iz četiri pokušaja da osvoji 10 jardi, gubi posed lopte. U najvećem broju slučajeva napadačka ekipa samo prva tri pokušaja koristi za osvajanje novih 10 jardi, dok se četvrti pokušaj koristi za ispucavanje (punt), kako bi se početak napada protivničke ekipe što više udaljio od sopstvene end zone.

 

KRETANJE LOPTE (trčanje i dodavanje)

Svaka akcija počinje izvođenjem takozvanog snepa (snap). Na liniji skrimidža (line of scrimmage), koja predstavlja mesto na terenu na kome je završena prethodna akcija i počinje naredna, kvoterbek (quarterback) glasno šifrovano najavljuje varijantu sledeće akcije i igrač ispred njega, centar (center) dodaje mu loptu kroz noge, a ovaj je dalje može baciti, uručiti ili sam trčati sa njom.

 

TRČANJE (RUN)

Prvi način za osvajanje prostora je trčanje (run). Kvoterbek uručuje loptu trkaču (running back, half back) koji pokušava da trčanjem sa loptom u rukama osvoji što više jardi. Kvoterbek takođe može osvajati prostor trčanjem.

 

DODAVANJE (PASS)

Drugi način za osvajanje prostora je dodavanje (pass). U najvećem broju slučajeva dodavanje izvodi kvoterbek, mada dodavanje može izvesti i neki drugi igrač, obično u cilju zbunjivanja protivničke odbrane. U stvari, dodavanje može izvršiti bilo koji igrač napadačke ekipe sve dok se mesto sa koga se izvodi dodavanje nalazi iza linije skrimidža. Dodavanje je kompletno kada jedan od igrača napadačke ekipe, najčešće krilni hvatač (wide receiver) uhvati loptu pre nego što ona dodirne zemlju. Ukoliko lopta dodirne zemlju pre nego što je bilo ko uhvati, to se naziva nekompletan pas (incomplete pass). Igrač koji uhvati dodavanje ima pravo da dalje osvaja prostor trčanjem dok ga ne zaustavi protivnička odbrana. Dodavanje je dosta rizičnije od trčanja jer lako može doći do presecanja (interception), ali se uspešnim dodavanjem lakše osvaja veći broj jardi nego trčanjem.

 

OBARANJE (TACKLE)

Obaranje (takcle) je jedan od načina zaustavljanja protivničkog napada i on predstavlja hvatanje i obaranje protivničkog igrača koji nosi loptu. Igrač je oboren kada barem jednim kolenom dodirne tle i akcija se tada prekida. Akcija se prekida i u slučaju kada igrač koji nosi loptu izađe van terena.

 

TAČDAUN (TOUCHDOWN)

U američkom fudbalu se može poentirati na četiri različita načina, pri čemu svaki način donosi različit broj poena. Tačdaun (touchdown) je glavni način poentiranja koji donosi najveći broj poena. Njegova vrednost je 6 poena. Tačdaun se može postići na više načina i to: unošenjem lopte u protivničku end zonu, hvatanjem dodavanja u protivničkoj end zoni, hvatanjem ničije lopte (fumble) u protivničkoj end zoni ili hvatanjem početnog udarca u protivničkoj end zoni ako lopta pre toga nije dotakla tle i nije bila dodirnuta od strane protivničkih igrača. Postignuti tačdaun omogućava napadačkoj ekipi i dodatni pokušaj za osvajanje ekstra poena (extra point) čija je vrednost 1 poen.

 

EKSTRA POEN (EXTRA POINT) i PRETVARANJE ZA DVA POENA (TWO-POINT CONVERSION)

Neposredno posle postignutog tačdauna, lopta se postavlja na liniju koja označava 3 jarda od protivničke end zone. Napadačka ekipa u tom slučaju ima dve opcije. U najvećem broju slučajeva izvodi se ekstra poen (extra point), pri čemu šuter napadačke ekipe treba da šutne loptu kroz gol i tada napadačka ekipa dobija 1 poen. Ovaj udarac se još naziva i PAT, što je skraćenica od Point After Touchdown. Druga varijanta je pretvaranje za dva poena (two-point conversion), pri čemu napadačka ekipa treba da unese loptu u end zonu protivničke ekipe na isti način kao kada se postiže tačdaun, a ukoliko uspe u tome dobija 2 poena.

 

ŠUT IZ POLJA (FIELD GOAL)

Ukoliko napadačka ekipa ne može da postigne tačdaun, mogu pokušati da poentiraju šutem iz polja (field goal) koji donosi 3 poena. Šut iz polja se može izvesti sa bilo kog mesta na terenu (najčešće u okviru 45 jardi protivničke polovine) i u bilo kom trenutku utakmice. Da bi šut iz polja doneo 3 poena, šuter (field goal kicker ili placekicker) mora pogoditi gol sa mesta sa koga izvodi šut.

 

SEJFTI (SAFETY)

Još jedan način poentiranja je takozvani sejfti (safety). Ukoliko igrač napadačke ekipe bude uhvaćen sa loptom (tackle) u svojoj end zoni protivnička ekipa dobija 2 poena.

 

IZGUBLJENE LOPTE (TURNOVERS)

U prevelikoj želji da što pre stignu do protivničke end zone, igrači napadačke ekipe mogu napraviti par fatalnih grešaka i tako prepustiti loptu protivničkoj ekipi. Lopta se može izgubiti na dva načina, a to su: ničija lopta (fumble) i presečena lopta (interception). U oba slučaja ekipa koja osvoji posed lopte može osvajati prostor do trenutka zaustavljanja od strane protivničke odbrane.

 

NIČIJA LOPTA (FUMBLE)

Ukoliko igrač napadačke ekipe ispusti loptu ili mu ona bude izbijena iz ruku pre nego što barem jednim kolenom dotakne tle, lopta postaje ničija (fumble) i tada posed lopte dobija ona ekipa koja prva dođe do nje. Bilo koji igrač na terenu iz obe ekipe može uhvatiti ničiju loptu.

 

PRESEČENA LOPTA (INTERCEPTION)

Agresivnom odbranom odbrambeni igrači mogu doći do lopte presecanjem protivničkog dodavanja. I u ovom slučaju važi isto pravilo kao i kod kompletnog dodavanja, tj. lopta mora biti uhvaćena pre nego što dodirne tle.

 

 


Ljiljana Vranic Љиљана М. Вранић – биографија:Социолог, професор, рођена у Сомбору. Вишегодишњи професор у Сомборској гимназији. Завршила основне студије  социологије  у Новом Саду и специјалистичке медијске студије. Сарађује са катедром за социологију у Новом Саду и Београду и са ФПН у Београду.  Сарадник емпириског центра за истраживање религије. Живи  у Сомбору.

Социолог сам по струци. Када боље размислим, социолог сам по рођењу. Мени никада није било весело усамљено ЈА. Ја сам се увек радовала моћном МИ!

    Као средњошколка седамдесетих година прошлог века, била сам део редакције једног тада веома популарног омладинског листа, звао се ПОКРЕТ. Излазио је једном недељно. A oбележио је теме и догађаје везане за, наш град и нас младе. Многи су у њему први пут објавили своје стихове о првој љубави, тузи, пријатељу. Сачувала сам неке бројеве, недавно сам их са сетом прелиставала. Свој радни век сам провела у школи. Предавала сам социологију. У Гимназији, матурантима, до пре две године, када сам због болести отишла у пензију. Својим ђацима сам увек говорила да је чувена 16, учионица, где се одржавала настава социологије, моја света земља. Ту сам свакодневно и годинама знала, да све своје знање проверавам и поверавам мојим младим пријатељима. Често и много учила и ја од њих. Љубоморно чувам сва та сећања. Знала сам раћи: „Једном када се уморим од предавања, ја ћу вам писати и тако ћемо остати у вези“. Сетила сам се тога ових дана када су ме творци овог часописа позвали да сарађујемо.

    Опет се покреће омладински часопис,у ком су теме и актери млади људи. Сада примерен времену и навикама 21 века у електронском облику. Подсетило ме је то на ПОКРЕТ. На чињеницу да се потребе временом не мењају, барем не оне основне, него се мења начин њиховог задовољавања. Исконски то је потреба за другим, који ми припада и коме припадам.

    Заједничарење (дружење), за бољитак свих. Те мале заједнице су увек делатне. У њима расту, успех, радост, љубав. Осећа се моћно МИ! У њима човек никада не тугује и никада не осећа самоћу.

    Тако сам схватила и свој нови ПОКРЕТ. Жељу да се за добробит свих а у овом случају младих, направи нешто добро за све. Зато сам и одлучила да пишем у име својих сопствених сећања, обећања и надања, да се рађа и овим једно ново, честито и моћно МИ!

Пријатељски и са радошћу заједничарења,

 професор Љиљана М. Вранић


Само треба мало добре воље…

Недовољна рециклажа, нехигијенско одлагање отпада на градској депонији, нелегално депоновање отпада широм града и нерегулисане обавезе откупљивача рециклабила према граду.

Fotografija0108Недавно уведени посебни контејнери, поред слабог квалитета самих контејнера као и нестручног стратешког приступа селекцији отпада од стране ЈКП „Чистоћа“, у многоме доприноси и јавашлук и некултура самих грађана приликом изношења самог отпада, која је потпомогнута небригом од саме службе, односно, приступа селективном одлагању отпада.

Добијена средства од стране ЕУ (треба проверити )су потрошена за постављање посебних контејнера, врло лошег и неадекватног квалитета, например за одлагање пластичне амбалаже: – кроз отвор на решеткастој жичаној мрежи немогуће је убацити балоне од већих запремина од 1,5 л., као и других пластичних ствари; за ово нису криви грађани него досадашње Руководство/менаџмент ЈКП „Чистоћа“; ако претендујемо да „идемо у Је’вропу, онда се морамо , већ данас, призвати памети и почети у кућним домаћинствима ПРАВИТИ СЕЛЕКЦИЈУ отпада. Наравно, то подразумева да се добије од стране ЈКП „Чистоћа“, најлонске кесе различитих боја, које ће бити подељене по свим домаћинствима, да уредно селектују „бацање свог отпада“.

Например: зелене кесе ( пластични џакови) нека буду за пластику, плави за конзерве, црни за папир и/или то нека буде нацртана слика на кесама за коју је намену достављена домаћинству. Зар морамо да чекамо, да нас ЕУ обавести да је потребно правити рециклажу отпада?!

Ово можемо сами: Нема контејнера за папир, стакло, метал, као и секундарну конфекцију (тамо где их и има слабог су квалитета и ненаменски се користе) ; свако место за одлагање отпада је ругло града, града који је некада важио и био синоним за чистоћу – пре него што се измислио термин: екологија – сомборци су знали шта значи зеленило и чистоћа града; (достављам у прилогу две слике, морам признати да сам, нажалост, бирао „уредније“, али и поред ових када прођете, ВРЛО НЕПРИЈАТНИ МИРИСИ СЕ ШИРЕ, ЈЕДНА ЈАКО ВЕЛИКА СРАМОТА, не само за грађане, НЕГО ЗА, досадашњу, (НЕ)РУКОВОДНУ досманлијску Власт у Граду.

– Треба направити одрживи систем управљања КЧО по принципу

„сакупљање – рециклажа – депоновање“: то подразумева (папир, метал, стакло) од стране ЈКП „Зеленило“ омогућавање сваком грађанину да благовремено се ослободи отпада у свако могуће време;

Увести наменске контејнере разних боја, који ће бити уклопљени у локални амбијент;

Сакупљање, прерада и продаја секундарних сировина (рециклабила), осим заштите животне средине и природних ресурса, остварује се добит од рециклаже и смањује се количина отпада за одлагање.

2005/06 сам направио пројектовани бизнис план рециклаже који сам доставио тадашњем локалном руководству, упознајући при том и (тадашњег глумца на функцији) Начелника за привреду региона као и пропратне дирекције – све је остало мртво слово на папиру, без обзира што сам имао подршку ЕЦПД-а , као њихов постдипломац, већ и неколико невладиних организација.

Сви путни правци/прилази Сомбору су у корову и нереду (од корова, амброзије, до (дивљих) депонија смећа) .

Стога је потребно вратити и подићи рејтинг Град-а Чистоће, од центра до Буковца, преко Шикаре, безданског, суботичког, чонопљанског, сивачког , стапарског, преко обилазнице до апатинског пута.

Никада прљавије обале канала нису биле.

Обухватити Генералним планом стратегије Града Сомбора изградњу Ботаничке баште, зоолошких вртова, арборетума, расадника, изложбе цвећа – које треба да буду стално отворене на добробит грађана.

Просторне зоне/целине (од централне, средње, спољне до рубне) морају имати своје типове зелених површина које улазе у јединствен систем Генералног плана Града:

– паркови,скверови, дрвореди, зелени коридори, шуме, гробља, посебни зелени комплекси.

Неуређена земљишта, копови, дивље депоније морају бити третиране као приоритетни задаци, са посебним обавезама“, рекултивације . Треба оплеменити запуштена земљишта, да се поправе и (пре)уреде улице као и инсталације на њима, да се обнове паркови и зелене оазе, да се „врати“, обнови, надметање за најлепшу фасаду/балкон у крају (улици, Граду Сомбору).

Све градске, приградске и приватне шуме, морају бити заштићене и да буду парковски уређене и приступачне на добробит грађанима Града Сомбора, уз сталну промену, ревитализацију, дрвећа или узгојних облика, које ће служити:

– као рекреационе површине, (отварање визура, изградња различитих типова стаза.)

Fotografija0107Посебан стратегијски циљ Града Сомбора мора бити оријентација ка Дунаву (Дунавској регији) који је један од два најзначајнија коридора. Та оријентација пружа низ различитих привредних, маритимних, туристичких, рекреативних и централних културно забавних садржаја, дуж наше обале која је врло значајна и са аспекта гео-стратешког положаја, где видим, не само, веома значајну улогу ЈКП „Зеленило“,већ и других привредних субјеката Града Сомбора .Применити правила о заштити Дунава као и увести мониторинг уз конкретне акционе мере приликом формирања разних садржаја (нпр. Дунавски амфитеатар).

Наравно, моја теза да „све зависи од људи“ у многоме говори о нама самима и нашем досадашњем положају.

Треба користи међународна искуства и стратегије у реализацији развоја Града Сомбора, међу којима су најважнија документа конференција „Хабитат II“ и „Истамбул плус 5“, који дају најважнији доктринарни оквир за сагледавање развоја градова као и упутства за третман градова као што је Европска урбанистичка повеља као и документа специјализованих професионалних организација.

Треба спроводити социјалну политику која ће заступати потребе мање моћних и мање привилегованих.

Потребно је Законску регулативу прилагодити и усагласити са јединственим законима ЕУ, јер изградња простора за јавне садржаје, слободне површине и јавног зеленила, треба да буде засновано на ефикасној комбинацији тржишних и стратегијских мера и инструмената.

Леп изглед града, чист и пун зеленила, његова упристојеност и уљуђеност су вредности које имају и своју наглашену материјалну димензију, јер верујем, да , КАО СТАРИ СОМБОРАЦ, имам у Вама , свим грађанима Града Сомбора, саборца за ове ИДЕЈЕ, да нам ГРАД СОМБОР, буде увек чист и уредно умивен.

Share Button